Просветни гласник
20 ПЗВЕШТЛЈ О УЧИТЕЉСКОЈ ме долива или одлива. Он је најсигунији чувар основне школе од свакога потреса. У љему гледају учитељи својега заступннка, кад су добри, али строга судију кад скриве. Његова је строгост позната. Он је жива књига из које се може дозниги све што хоћете о школи да знате. Али о оснсвној школи и о учитељу у опште не може се без њега решавати. Ако њега на месту иема, послови очекну 2—3 дана, или ако је на дуже време отигаао заменик мора му при повратку танно ре®еровати шта је било за време његова одсуства. Сваки реФеренат има свога секретара, два писара и други потребни персонал. РеФеренат ставља решења, а секретар их израђује. Потеже ствари он сам и израђује. Архива је одвојена: за себе је за основне, а за себе за средње школе. Ва сваку архиву има и засебан архивар. Архива се води овако: има три одељка укњижена. У једној књизи (само су корице па се са две стране везују) стоји све што се лично учитеља тиче , у другој што се тиче школе и наставе, а у трећој опште ствари. Те су књиге начињене за низ година. Има их од 20 година на овамо. Таква књига је историја школе. Ако се хоће да дозна што о којој школи или учитељу, треба само такву књигу отворити , па ће се у њојзи све наћи шта је било са школом од 20 година на овамо. Ието тако је и за учитеља. Све те књиге наређане су у раФове и сложене по азбучном реду. Оснм тога воде се и учитељске листе као у нас. И сам распоред канцеларија врло је подесан. РеФеренат има своју собу, одмах до њега у соби седи секретар. И он има засебну собу; до собе секретарове је соба писара, а до њих је архива. Све се може ићи из собе у собу, а свака соба има и
СКУШПТШШ У ДАРМШТАТУ свој засебни улазак. Осим тога има соба за конФеренцију, коју обично сазивље министар најмање по једном у меседу. КонФеренције су мале кад заседавају оба ре®ерента, државни саветник г. Кнор и министар, а велике кад дођу и инснектори. "Унравни школски апарат у Хесенској врло је прост, а врло брз. Послови се раде са свим брзо и школа не чека ни у којој прилици на управну власт, која увек иде пред школом. Није било лако схватити како може стари г. Бекер да обавља све послове за средње школе и то као што он вели доста лако. Но кад ми је ноказао наштамнане ®ормуларе и саопштио да се сви обични послови раде по извесним шаблонима, који су одавно усвојени, тада сам га са свим разумео. Његово „одобрава се" не задаје посла нп секретару, ни писарима. Секретар такво регаење погаље писприма, а они из Фијоке извуку нагатампан Формулар и за тили час га попуне. Са неколико речи , они су извршили решење реФерентово. Могло би се питати ко „дели послове" реФерентима 1 Нико. Сваки зна свој посао. На сваком нисму мора бити забележено од кога је, и чим се види да је од основне школе или семинара, предаје се архивару или практиканту одељења за основне школе, а кад је од гимназије, реалке или више женске школе , даје се практиканту за средње — гаколско одељење. РеФеранат не отвара писма званична. То је посао извежбана момка, који их отворена даје архивару. РеФербнту се донесу писма стављена у дотичне књиге. Ми би рекли „сајужена." Молим Вас. г. Министре, да ми допустите само јопг две — три речи о гаколској ревизији. Напред сиоменух да за ту цељ има нарочитих школских надзорника, људи који су за то са свим спремни. Школски надзор није јаван. Он се тиче само власги и учитеља.