Просветни гласник

ИЗВЕШТЛЈ О УЧИТЕЉСКОЈ СКУ ПШТИНИ У. ДАРМШТАТУ

заповести. Кад ко поједе све јело из чанка па хоће још, дигне само руку и чека. Ако је други неко оставио гато у чанку, то се узима и даје ономе гато игате јога јела. Ако ди нема да је у кога нреостадо, тад не добија нико вигае но онолико колико му се дало. За ручак бегае пиринач без запргаке и масти — у води сгсуван. Питах директора о дечијој храни у опгате и он ми рече да се деца хране само поврћем у води или млеку. Меса иди масла никад не добијају. Хлеба само за ужину и доручак. Храна је сувигае рђава. Ја је гору ни замислити не могу. Истина, јевтвна је, јер за ручак детињи плаћа се само 12*|, пара динарских! Чим је које дете готово с ручком, на глас, рекао бих колико снаге има, викне: „наздравље!" („Сгезе§пе1е МаМгеИ;")- Врло је непријатно ову дресуру слугаати. Ручак се свргаава за 5 минута. По ручку настаје гаетња. Ова деца стану пред врата у један ред и на знак надзорника почну да магаирају ћутећки не гледајући у својега друга. Еад надзорник мисли да је било довољно гаетње, он "*их опет истим редом уводи у радионицу. У радионицн седе деца на малим столичицама сасвим круто и гдедају право у зид или у надзорника, који им чита какву поучну или побожну причу. Ове гато дете заради припада гаколи. Строгост у казненој гаколи таква је каква се једва замислити може. Ред је примеран, а чистоћа одлична. Деца припомажу млого чистоћи, но све раде под надзором. Бављење детета у казненој гаколп није подједнако. То зависи од осуде. Но наЈмање је 8 дана, а највигае 8 недеља. Осуду изриче, као гато сам напред споменуо, контролни одбор. Он је саопгатава родитељима или стараоцима. Ако су родитељи с осудом

сагласнн дете се предаје казненој школа, а ако нису, тада дете остаје код куће но с тим, да је од тога часа отац одговоран за све гато његово дете учини. Доциији изостанци од гаколе не прагатају се, и родитељ је дужан осуду контролног одбора одмах да извргаи. Не хтедне ли, тада иде цела етвар полицији и она је у том погледу јога строжија од гаколског одбора. * Казнена гакола није нова установа. Она је основана у Хамбургу јога 1838. године и од тог доба бесирекидно постоји. До сада је кроз ту гаколу прогало 11.299 деце број и за хамбургаке прилике доста велики. Но млога деца била су и по вигае пута у гаколи. Има их која су се повраћала и по 10 пута , но не својом вољом него силом. То су понајчешће она деца гато радо „беже од гаколе" или коју родитељи нерадо гаиљу у гаколу, па их уче да беже од школе. За такву децу је казнена школа страх и трепет. Ње се свако дете боји. А није ни замерити му, јер од онога часа кад пресгупи цраг те школе престаје тако рећи да живи. Пре но што сам изашао из ове школе говорио сам још с директором о последицама овакве претеране строгости. Ја му изјавих своју зебњу за дечије душевпо расположење после бављења у овом заводу. И сам директор признаде да по неко дете ностане меланхолично услед дужег бављења у казненој школи. Наша би деца, рекох му ја, иолудела у онаквој строгости. 0 тим се онростих школе која све баца на коцку. Она хоће или да спасе или да убије. А ко све на једну коцку баци, млого је рескирао. III, Завод за васпитање и поправку у ОлсдорФу. На један сахат од Хамбурга, а у противном правцу од Хорна, где је Рауе Хаус, лежи село Олсдор® (ОћМогГ). Од Хамбурга до тог еела води коњска желез4 *