Просветни гласник

32

теорнјских лингвиста разликује се од чисто ирактичког учења кардинала МецоФанти и других њему сличних — тиме, што први Фактове језичне изучавају потпуно свесно, а намера је ових других само, са свим бесвесно, владање овим или онпм језнком помоћу урођених или чисто угледачках (имитаторских) подобности. С друге стране, кад вртар, темељно упознат са врло великим бројем биљака. или ти ималац и практички зналац иајбогатијег зверињака и акварија — још не могу претендовати на назив ботаничара или зоолога; то би тако исто било неистинито зватн лингвистом онога, који се задржава на више или мање иасивном, па ма и најоиширније, знању једних само детаља језика или језика, или ти на једном само опису носебних делова језика, без и какве друге намере, осем тога пасивног знања и ониса делова и детаља. Има истина научника, који сами себе држе, па их чак и други иризнају, као испитиваЧе језика, који опет сву мудрост и крајњи циљ виде, на пољу литерарном — у састављању описпих граматика (речника и у издавању споменика разних јозика, а на нољу знања и нредавачке радње — у том, да унознају себе и друге само с оним што нам дају описне граматике, речници н издања споменика, где још мсра бити оштро забрањено правити ма каква иоле широка уопштавања и исказивати ма какве ипотезе. Обично се према сличним гонитељима научне мисли нотнуно примењује латинска нословица: Лг8 по11 ћаће*, озогеш, 11151 1 §погап(;еш (вештину или науку гоне само људи, с њоме непознати) Задржавајући се у испитивању језиковних појаваједино само на страни оппсној, ова господа не чпне то ни из какве скромности, већ се напротив поносе својом уздржљивошћу и „нозитивношћу." По мојем мишљењу овде се немаш чиме поносити. Видети крајњи цнл^ једне науке само у једином сабирању материјала, и одрицатн се свију уопштавања и ипотеза — значи: ни мало не разумевати пгга је наука у опште, и наука за пример узета иосебице. И тако дакле, наука о језику, у колико она долази у број наука, треба да тежи најширим уоиштавањима, наравно, пазећи уз то на све погодбе тачности н обазривости индуктивног метода.

Многи држе поређење као знак за одлику наше науке, па зато врло радо говоре о „уиореднојј науци о језику" — о „ уаоредном језичарству" (лзнков1зд г ћнш), или о „уиоредној језикозпаности" тег§1е1сћеп^е 8ргасћтззепзсћаЛ), о „уаоредном иснитивању језика" (тег§1ејсћеп<1е 8ргасМогзсћип§)или о „ уаоредној Филолођији" (рћПо1о§1е сошрагее сошрагаМте рћИо1о§у) или најпосле о „ уаоредној граматици" (тег§1е1сћ е п<1 е СггаштаНк, §гаттаЈге сошрагее) итд. Што се тиче првог назива „упоредна наука о језику" или других њему сличних, то се придев „упоредна" овде ноказује са свим сувншае; јер не само да је свака научна пресуда, него је и најпростије суђење резултат ноређења. Тако ннр., расудак „снег је бео" нредставља резултат поређења боје снега с бојом других предмета. 1, 2, 3 • ■ ми тим самим поредимо бројне већине; а ношто се све математичке количине иоказују као резултат неког -поређења, и пошто све математичко мишљење није ништа друго до поређење своје врсте, то би пре свега требало говорити не „математика- него „упоредна" математика. Улогу, које поређење игра у науци о језику, оно врши и у свима ипдуктивним наукама: само иомоћу поређења можемо уопштавати Факте и пробијати путе примени дедуктивпог метода. Зато одредба „упоредна" једнаким правом наилази и на речи: „ГеограФИЈа," „Геологија," „Зоологија," „Ботаника," „Историја," „Исихологија" итд , једном речју, с овога су гледишта све науке уаоредне. У осталом, код „уиоредне науке о језнку" придев „уиоредна" има своје историјско значење. Он је за своје порекло обавезан новој школи, новом правцу у науци о језику, који је учинио големе ироналаске. Овај се правац очитовао у међусобном поређењу пеколико група сродних језика, а ноглавито у поређењу језика „индо-јевропских" (у почетку овог века). Слично, историјско значење имају назив „упоредна анатомија," „уноредна геограФија/ „уноредна митологија" „уноредно правознанство," и т. д. Али, нри свем том, ово је само један моменат у историји науке, моменат, када је иоређење у нравцу до нас непознатом с научног гледишта довело до големих н са свим нових резултата.