Просветни гласник

131

и улоге, па једно дете научило једно, а друго друго. Од нознавања природе, од Јестаственице, ту онда нема ни помена. Ту се не дају ни основи за ову науку. Цеда је нстина, да је основа ове науке у иознавању појединих предмета природних, али у познавању самих вих, а не у речима, и у познавању већине, множине, њих а не само пекодико. За науку јестаственичку није се дакле добро ни ограничавати на суввше мали број, а још мање је добро не хватати саме те предмете и не изучаватп их добро, но учити на памет њиов сувопаран опис. Слике колико у овоме помажу оне п одмажу. Оне само свраћају пажњу с истинскпх предмета, и чине, да се, из комодитета, не посматрају они него оне. Ж само жалп Боже онолики новац што је по млогим школама удожен за Шрајберове природописне слике, које су већином постале већ неупотребљиве. Познавање тела човековога нужно је без сваког иоговора, али овако како то чини оно као засебан предмет у III и IV разреду, учинила би ваљана очигледна настава још у I разреду много боље. И то је сам опис, голо побрајање имена појединих делова и пега њихова научена на памет. Овај предмет у остааом и није најзгоднпји за посматрање и био би излишан кад би се довољно пазило на хигијенску страну у школи, у животу и у појединим предметима, и анатомска страна се добро прелазила у Јестасгвеници. Словенски је језик добро потиснут у старије разреде, и већ се у њему не опажају тодике тегобе као у другима. Предмет којп буди највише самосталности у деце, који највише развија моћ комбиновања и укус за лепотом и прави гношћу, јесте Цртање. У образованога света овај је предмет јако разређен и поклања му се велика пажња не само у основној настави него и по свима другим школама. Цртање је помагач ипокретач културп. Све што се данас нанрави, то се већииом пајпре нацрта. И у кога је човека и народа више развпјена ова вештина, он ће у сигурно бити способнији за вештинске нанраве н културу него онај у кога она није развијена. Стога је и у нас овај предмет добро дошао у основну наставу и на више места учинио је красне почетке. Али је, у целоме узевши, ова настава, као новија, још далеко од онога што

треба да буде и да постигне. На много места се она и не предаје, а где се предаје то је посве недовољно. И сами су насгавници у овоме врло невешги и деца више раде сама, по прегледу. А готово ни један наставнпк не уме да уалете цртање и у остале предмете, те да се оно још више развија, а осталим нредметима служи за очнгледност. Краснопис је жалостан. Ако се и у иисменим саставима овако мало постигне, онда ми пи мало није чудо, што наша омладина, школована 3—4 године, у скоро постаје неаиемена. Стари, ако игде имају право имају га овде, кад веле да се за време њинога ђаковања много лепше писало но данас. Не знам зашто је он и у арограму исиао из I и II раз. па дошао само у III и IV, кад се нисање провлачи кроз све разреде, и баш је у нижима још потребније ? Писање као красно пис ваља да се ировлачи кроз све разреде целе основне школе , као што су и прописи за то удешени. За наше народно певање рекао је један странац да је оно впше кукапе, и ко то не верује, он може да се увери по нашим школама. На много места нисам ни доспео да иитам, али на колико сам год места питао, пало ми је ово на памет, и само сам на једном једином месту нашао тако , да ме је потпуно задовољило. Све ми се чини, да кад би нас/гавници обраћали довољну пажњу на ово, не бп било овако, и ако су наше арије одиста већином тужне. Сасвим је на свом месту што се гимнастика претворила у редна и војничка вежбања, која се већином врше на слободном ваздуху. Ово деца јако воле п од неисказана је утицаја на њихоно духовно и друштвено образовање. И за ово сам имао мање времепа за пропптивање, али где сам год то чинио, био сам, више мање, задовољан. Особито је то лено онде , где је и команда у дечијим рукама. Остао ми је још један паставпи предмет да вам о њему кажем своје примедбе. То је Наука Хришћанска. Остала ми је не нехотице, него хотимично, јер јаовај предмет сматрам за ирелаз између наставне сгране и васпитне, јер овоме предмету није главно толико да се „зна" и научи, него да се њиме утиче на развитак срца и морала у деце и буђење 17*