Просветни гласник

130

ИЗВЕШГЛЈН ШКОДСКИХ ПЛДЗОРНПКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

глед; она пас } т иознаје са земљишхем на коме се толике појаве дешавају; она нас упознаје ' с многима од тих појана, које су од тако пресудна значаја за наш живот; она нам, најпосле, једина износи свет у целини његовој онаки каки је. Историја је врло апстрактна ствар ирема ГеограФИЈИ. За ГеограФију су деца способна чим помиле с места на место. Док дорасту до основне школе она су стекла више геограФСкога знања но готово свакога другога. Вал.а га доцније у школи само продужити, и то на начин, којим се оно и дотле задобијало. А то је: кретање у простору и посматрање свега што је у њему. ГеограФпја је за душу, кад се овако нредаје као неко јело, у коме би било и леба и меса и јаја и млека и воде и свега што треба за тело. Данагања настава не може да нас задовољп ни овде. Ако је ва другом месту плптка н површна, она је овде, у овоме предмету најпли&а и најиовргинија. У I разреду нема пишта од ње, а могло би да дође. У II разреду она се свела на околне потоке, реке и брда и четири стране света. У III разреду поређају се на мапп срезови једнога округа, реке и границе и можда, и осталп окрузи, и то је све. У IV разреду Србија на мапи и, може бити, и осгале српске земље. И то је све голо ређање имена. Помене се истина и по које важније место и по која ,знатна личност" и псприча се ио што год о њој —и то је већивом декламација из каке књиге— али то је само као зачин ономе сувопарноме набрајању. Овака кака је, ова настава не чини данас ни пун десетп део од онога што би она могла да чини по својој прпродп. Има светлпх нрнмера где она чинн и више од овога, где она чини скоро све, али то су само ретки и преретки изузеци. Народна Историја има два задатка: Да се сазна постање и прошлица свога народа, те да се разуме и садашњица његова, и да се износе радње људске } друштву, у јавноме животу, те да се омладина с те стране спрема за њега. И једно и друго је одвећ важно, јер се и овде као и код матерњега језика истпче и опа трећа цељ националистичка. Не спремати омладину за свој народни живот, или је спремити једнострано и наопако, значи не радити ништа у корист

опстанка своје расе и свога народа. Ио томе и Народна Исторпја је као наставни предмет врло важна. Но она је мало апстрактнија од осталих наставних нредмета, те не може доћи у свако време и ићи кроз све разреде без обзира на друге иредмете. Њој је подлога земљопис и без њега не може ићи напред. Добро је што је она у нижим разредима дошла са земљонисом, но ппје добро што се ограничава само на знатније личности. Периода нашега Устапка могла би доћи цела, у III разр. а цела Историја, у најважнијим моментима, у IV, пошто се из земљописа пређе земљиште на коме се она вршнла. Не знам одкуда је она данас, у оноликој оиширности, дошла у III разред ? По моме мишљењу то ваља што пре изменити. Сем овога ваља учинити, да наша Историја истински прпча живот нашега народа у свој његовој целини и разностраности, не ређати само његов политички и војнички живот. То је увек једнострано, и такаједностраност води увек нетачном и ногрешном нојимању ствари. То пак пајмање сме бити овде, где се тиче паставе која нас упућује како ваља да радимо у животу. Јер свака насграност ту води нас у настраности у нашем поступању у друштвеноме животу. Јестаственицаје ионајлошије судбине. Она до скора нпје била у основној школи, паје после уведена у свој систематичној опширностн својој, док се није видело да така онширност није за децу. А данас се она, веселница, свела на по неколико животиња и биљака и на по који минерал у сваком разреду, и то је све. И то је опет го опис с врло мало причања о њима и излагањем користи или штете по човека. И да то барем иде очигледно, те да се деца вежбају у посматрању и задобијају јасне преставе барем од тих предмета пи по јада. Но то већином иде у самим речима. И у сам програм унесени су пеки предмети који се не могу непосредио посматрати, него се мора о њима само говорпти, али невични наставници, онтерећени толнко осталим предметима, и оно што би могли да нађу претварају у сувопапарну наставу с голим речима и механично учење напамет. По многим школама то се диктирало, па деца уче напамет, а по некима, | што је још за већу осуду, подељене су чак