Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ ЦАДЗОРНИКА О ОСНОВШШ ШК0.1АЈ1А

129

ских, можда културнијих, језика, задобија у се и друге иароде и потпомаже одржаве народности. Ни једна од ових цељи није постигнута како ваља. По методи ирироднога развијања она друга цељ ваљало би да дође на арво место, па за тим она прва. Трећа је скуп обеју. По нашим основпим школама још да' нас иде изврнутим редом. Настава из језика српскога појима се тако, да се више пажње поклања првој страни него другој, и да она пре и долази. Старије је и пре се гледа да деда изуче граматику, и шта је то „именида," „глагол," „придев," „замепица," „прилог" итд. него да науче да лепо елушају^ иамте, мисле, иричају, говоре, читају и пишу. На толико места сам нашао где деда III и IV па и II разреда, „анализирају" све граматичке делове говора, а од лепога читања с разумевањем, од нричања (говорења) и тачнога испитивања својих мисли ни помена нема. А кака је ово анализа, у ово доба узраста детињега, то је лако иојмити. На тај начин не постигне се нп нрва ни друга. Друга не само што треба да дође пре по природиоме развићу дечијем, него опа је и много важиија. Од ње имамо сву корист. Прва је само иосредно корисна, што развија моћ размпшљања и тачну логику у деце. И оној трећој цељи прва доприноси веома мало. Ваља дакле да паставници појме ову двоструку или троструку цељ језичне наставе и ред којим оне иду у основној настави. А нарочпто' да се поклони особита пажња читању, да оно буде брзо, лепо, и потпуно с расумевањем, и писању, да се у њему дотле дотера да сс нанисмено екоро беспогрешно казују своје мисли. Јер круна свеколике наставе из језнка и јесте то двоје. Граматика је само помоћница овоме. И рачунска настава има двоје у себи: теориску и нрактичну страну. Теориску да се сазнају све истине рачунске и закони који владају у бројним одношајима; практичну да се изучи израчунавање бројних количина у жквоту те да му се тиме користи. Обоје је пак усмено и писмено. Ни једно од овога двога није заступљено данас у основној школи како ваља. Нри свима уиуствима и ручним књигама за предавање из рачуна, настава ова још јако рамље. Ни

један други предмет не може развијати логику п моћ мишљења и комбиновања у деце као рачун; а то он данас не чини. Ни један други предмет наставни не може да буде тако непосредно користан на сваком кораку као рачун; ни то он нпје данас. Теориска се страна губи у механизму, а практична у ништавилу, иовргиности и формализму. Усмено је често слабо, писмено још чешће, а обоје нонајчешће. Стара је настава барем утврђивала механички писмено рачунање. Нова ово не ностигла, а усмено не развила како ваља и не утврдила, па често ни једно. Ако се по који обичан, и често врло недотупаван, пример из живота разреши на намет, и то скоро они исти који су се задавали преко године, мисли се да је довољно. Иисмено се свело већином на рачунање с округдим циФрама е дресуру, особито у нижим разредима. Ту вам још живе „иретворитељи" и „пробе;" ту вам још „проба дељења бива через множење." а на другом месту она бива и због множења! Од рачунања с деловима од целина (с разломцима) има само светлих изузетака. Све иде само с целим бројевима. Толика област разломљених бројева, толико и најлепше поље вежбалиште за изоштравање ума, остаје недирнуто. Тако је рачунање једпострано, ограничено и неверно животу. Ретки су примери у животу где долазе само цели бројеви, и настава која спрема само у рачунању с целим бројевима није цела и не спрема за живот. Рачунаљке су посгале парада у школи, или барем једно очигледно срество за рачун. За то се не даду тачни и јасни појмови о појединим количинама те да после иде лако комбиновање њино. И ово ће бити највећа мана, у методи основне наставе из овога нредмета, који чини да су све рачунске операције носле, и усмене и писмене, или посве немогуће и одвећ тешке и иовршне. Сва чаробна моћ живога рачунања усменог лежи у очигледности, а онај који се њоме довољно не послужи мора се доцније жалити на тешкоћу усменога рачунања и на „неспособпост наше омладине за математику." После језика и рачуна у основној настави по моме мишљењу, најважнија је Географија. Ако се она предаје иоле очигледно и генетички, она може да буде неоцењено благо за развиће дечијега духа. Она шири наш до17