Просветни гласник

128

ИЗВЕШТАЈП ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

вештине и науке, основице свима другима, потиснуте у наггред тако, да су се готово изгубиле, а место њих дошли нси, мачке, к\рјади, кукута и буква, сви делови човековога тела, — го опис природних тела, које деца и сама донесу од куће у школу; лшвот појединих светитеља, што често и старији свештеници не знају. Иоред ове патрпаности у предметима опажа се одмах и натрпаност у разредима. Одиста, господпне министре, ваљало би један иут озбиљно размислити о овоме. Од толиких да не речем свих , настаника основних школа по селима чуо сам, да нема веће тегобе и теже сметње дрнас у основној школи која пречи да се постигне онаки и онолики усиех каки би и колики би се желео од основне школе, као што је та: што један учитељ има два, три, четири па и више разреда. Ту је сав рад, и сам сам се о томе уверио, тако површан и плитак , па ма како да изгледа сјајан, да му ја проричем највише 3 — 4 године живота. За онолико дакле за колико се и научио, највише, он ће се и заборавити. 0 овоме нас уверава и горко искуство, да у местима у којима иостојп школа од 15 — 20 година, немамо писмена човека! Знам врло добро да овака пракса постоји и у Немачкој и но другим земљама. Али разлика је измеђ Немачке, где постојп обавезна настава за свако дете мушко и женско, те се сваке године морају нримати деца у школу, и нас, где се чисто иод морање „упише" онолико ђака колико може да стане у школску зграду, која је често испод критике. Разлика је. најпосле и у спреми наставничкој и у осталим условима за рад школски. И мени се одиста чини, господине министре, да у данашњим нрнликама нашим никако не би морао да има један учитељ више од једнога, највише два разреда. То бисмо учинили најкраће не уиисујуКи децу у школу сваке године, већ само онда кад старије коло сврши или кад се постави нов учнтељ. То бисмо учинили најјевтиније, без иаре једне трошка без штете за број школоване деце а у велику корисг саме наставе оне деце која буду школована. Ја сам уверен да наше основне школе само тако могу постићи трајан усиех истинскп користан, и повратити изгубљени кредит у иароду. Дирало ме је јако на више

места кад изиђу наивни родитељи па се обрате за пспис ђака мени, на на моје питање зашто? одговоре: „Па, господине, четири године је ишло, иа ништа не зна ; неће ни ове"... Наше је да се мн постарамо да основне школе буду таке, да народ и родитељи увиде да имају вајде од њих, па ће се и они сами отимати за њу; а то ћемо учинити само тако ако успех буде трајан, сталан и сигуран, и ако насгава по својој еадржини буде така, да ће васпитапицима својим требати на сваком кораку. А с толико разреда н предмета у један пут, да наставник нема кад ни из једнога честито да се спреми ни из једне године ни једнога дана, с четвртима и 20 минута рада на једном предмету насгавном дневно богме се не постиже трајан успех, па ма како материја наставна била пробрана. Млого ме, искрепији и бољи, наставници уверавају да успех не би био ни оволики, да на селу нису срећне прилке: те су деца мирна и трудољубнва и нема сата, него се ради од изласка до заласка сунчевога Господине министре! Док се год стане снага наставничка, овако још слаба и нејака цепати на оволике предмете и оволике разреде, па се још оптерећавати оволиким административним пословима око изостанака ђачких и нриморавања појединих родитеља да шаљу своју децу у школу, основна настава тешко да ће нам икад дати оно што ми данас очекујемо од ње. Кад сам вам изложио ово оппгге стање ствари у основним шиолама, нарочито сеоским, биће вам сада нојмљиво и оно што ћу вам рећи о настави из појединих иредмета. Настава из матерњег језика у основној настави има три цељи ; теоријску, ирактичну и 'националну. Теориска је да се, као и у осталим иредметима, сазнају чисго научне и логичне истине, које владају у оним појавама људских радња, које се зову говор, и да се оне утврде у дечијем духу. Практична је, да се развија тај говор у деце, да се навикавају лепим причањем да слушају, да мисле и прате догађаје идеално, да сами говоре, причају, н да изуче две вештине над вештинама: читање и писање. Национална је, да се матерњи језик што боље шири н утврђује, те да се одунире навали стран-