Просветни гласник

127

цосде старинске методе прута н застрашавава, појмљена и гајена она страпа, којој данас више нридају пажње но и самој настави, а то је васпитна страна. Нема сумње, господине министре, да је велика разлика између онога како је било у основним школама пре 15 — 20 година када смо мп у њој учили и овога како је данас у њима. Ако је Србија на свима странама свога живота чпнила овакн напредак као у основној настави, онда јој се тај брзн напредак има само честитати. Нема оне укочености, ограничености и пустога механизма, који је окивао младе духове, нема више онога беснога пустахилука који је бно у обичају код старих наставиика, а који је личио пре на све, но на васпитање. Настава је данас пошла правцем рационалним, путем по коме се не оптерећује само памћење, него се развија и свест и моћ мишљења у деце и гледа се, да оно, што деца науче, постане права својина њина те да се навикавају даје примењују и живе по њој. И средства су данас куд и камо одмакла од старих и боље нојмили свој посао , који им је у образовпој згради народној пао у део. Но, при свем том, ми још далеко сгојимо од идеала, коме треба да се приближујемо, и онога ступња висине и развитости основне наставе, који је у данашњих великих образованих народа. Нешто немогућност да се на једној страни отидне сувише далеко без развитка по другим странама народнога живота, нешто стратпутице и настраности, које се свуда опажају при судару два разна правца учинили су, да су млоге наше лепе жеље н напрезања остала безуспешна н разлила се по старинској утрнни као кап млека у мору. Наше основне школе личе данас на младића, који је све што зна научио наиамет из књиге, без разумевања; на се сад појавпла потреба да то разуме, и ставно му се захтев да чини употребу од тога свега, а он не зна; ово ново није иостигао, а оно старо почео да заборавља, па се сада налази на једној средини веома непоузданој, Нема сумње, да ће се овај младић, почевши један пут да се служи својом свешћу, развијати од сада све више у том правцу, док му најпосле он не постане најјачи и скоро једини. А стари ће се исто онако поступно

губити, као што је и новп поступно овлађивао. Што нрво данас пада у очи у основним школама, то је, господине министре, натрианост предмега. Нешто све разгранатији живот наш и нанредак поједнних паука, нешто већи захтев од ооновне наставе, учинили су да Сс у основну школу, место нређашњега читања, писања и рачунања, унело толико разних предмета научних, да је, у мало невештија наставника, начињена права збрка и хаос један од наставнога материјала, и да је главни задатак основне наставе којекакпм споредностима сасвим потиснут са свога места. Задатак старе основне школе био је: да научи децу лепо читати, писати, рачунати и Богу се молити. И она је овај свој задатак постпзала истина не добрим путем али млого боље него што га посгиже данас. Данас се нроширио задатак основне школе и оће се, да основна настава одиста буде основна и да да основице из свих, барем могућих, наука и вештина, те се тако натрпало и сувише наставнога материјала у њу. Но сразмерно томе захтеву није се учинио и други напредак на другој страни, те да овај проширен захтев не постане немогућан и илузоран. Није се у тој мери развијала ни спрема наставничка, а на првом месту литература школска, која бп бпла прави путовођа и која би учинила, да стари наставници појме друкчије свој положај и задатак а нови иођу даље од обичне рутине школске, у коју се само уведу. Отуда је догпло, да се данас од основне школе тражи много, а она даје мало. Отуда се чини, да је у основну школу данас унето свашта, а оиа не иостиже ништа. И то јој је ионајлошија страна. Није се појмило, да основна настава треба да да своје основе у некој хармониској једнини, органској целини, прндајући свакоме предмету његову релативну вредност, а да увек има на уму главни задатак основне наставе, оно рад чега је основна школа п ноникла, а то је: читање, аисање и рачун. Ова се три главна задатка некадање основне школе ни данас нису променила. Само је промењен захтев у какво&и онога што има овде да се постигне и аут (метод), којим ваља да се постиже. Жалосно је одиста видети, како су по многим школама ове три