Просветни гласник

136

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОИШТЕ ИСТОРИЈЕ

б. Дутер у Вормсу. Године 1521 цар Еарло V. позвао је сабор у Вормс. Он је писао курфиршту сак сонскон да дође на сабор и да са собом поведе и Лутера, по што ће се његова ствар на сабору претресати. Куроиршт је питао Л.утера, да ди би он хтео ићи у Вормс, ако би га позвали. „Ако будем позван," рече Лутер, „ја ћу ићи. Бежати нећу, одрицати своју науку још много мање, јер ме у томе снажи мој Господ Исус. Без опасности не могу ја никако бранити божанство и вечност." Сад му је израђена код цара сигурна иратња и у једно доби он царски позив, да за 21 дан дође у Вормс. Кад је ношао на лут загрли он још један пут свога драгог пријатеља Меланктона. „Ако ја не дођем опет,"' рече он, „и ако ме убију моји непријатељи, онда заклињем те, драги брате, не престај учити и истину бранити. Мећу тим ради место мене јер ја овде не могу бити. Ти можеш још много боље радити. Отуда и није много штете што ја нећу бити ту, кад ти остајеш. У теби има Господ једнога још много наученијега борца." У пратњи многих својих пријатеља и поштовалаца и царског чиновника крену се Лутер 2. Априла на пуг. Он се возио у колима, која му је поклонио магистрат у Витенбергу. Где се год уз пут задржавао долазио је народ из околине да види човека, који се тако куражно противио папи. Кад се приближио своме драгоме Ерфурту предусрела га је велика парада пешака и коњаника, а у вароши се нису могла кола ни маћи од силне навале. Нису му дали никако мира док није проповедао, а света је било веома много! У Ајзенаху се разболео, но брзо се опоравио. Њега су опомињали, да даље не путује, јер ће га у Вормсу на баруту спалити. Али он одговори куражно: „Кад би моји ненријатељи направили ватру ко.ја би се пружала од Вормса до Витенберга, то ћу ја опет ићи у име господа,

Хрпсту ћу се исповедити и оставити да буде по његовој вољи." У близини Вормса изађе му на сусрет носланик, пријатељ тајни секретар и проповедник курширштов и изјави му, да не треба да иде у Вормс и да се излаже опаевости. Лутер на то овако одговори: „Кад би у Вормсу било толико ђавола, колико је црепова на крововима, то бих ја ииак ишао тамо" И доиста он уђе у Вормс 16. Аирила (1521). Пред његовим колима јахао је царев гласник. Једна гомила коњаника онколи његова кола, а преко 2000 људи грнуше његовом стану, који му је одређен. Сутра дан дође му цареки маршал и саопшти му, да после подне треба да дође у сабор. У одређено време дође он сам да га води. Тада се опет јавише силне гомиле! На улици стајаху људи један уз другог. Многи су се нели на кровове, а сви нрозори били су заузети. Али у овај мах очекивали су људи узалуд. По што се кроз толику навалу није могло ироћи морали су Лутера одвести кроз врата од баште. На вратима велике сале стојало је впше ритера. Један од њих (славни Ђорђе Фрундсберг) удари га срдачно но плећима и рече: „Калуђерчићу, калуђерчићу! Ти сад идеш путем, којим ја или какав пуковник није прошао унајтежој битци. Али твоје је мишљење правично а твоја је победа извесна; тако продужи у име божије и буди утешен, бог те неће оставити." Ове речи знатно појачаше Лутеров дух, јер већ беше малакеао кад је -требао да изађе пред цара и кнежеве да брани своје мишљење. Сад се отворигае врата од сале и Лутер уђе унутра. На нрестолу сеђаше цар Карло V., Он је био стар тек 21 годину, али мудар и достојанствен, у царској одећи и са знацима царског достојанства. У два дугачка реда иепред њега седели су кнежеви, херцези и гра®ови немачког царства. Сви посматраху Лутера, и више од иет хиљада људи, који су у сали и око ирозора