Просветни гласник

135

се од њега браниш, докле од нас даље заповести не добпјеш, и докле нред нас не дође да одговара. Ако он бЈ -де тврдогдав, и ти не могнеш сам ништа учинити, онда ти дајемо власт и сшу, да у свима местима у Немачкој њега и све, који су с њиме, прогласите за јеретике, ироклетнике и анатемишете." Ово натера Лутера да пође даље. Он од папе апелира на један општи црквени сабор. Паиа Л.ео покуша сад да задобије Лутера на леи начин. Он предаде своме чиновнику Еарлу Милтицу једну златну ружу даје однесе саксонскоме кур®иршту као знак панске милости и да том приликом поради да се борба са Лутером на леп начин утиша. Милтиц позва Лутера да дође у Алтенбург. Својом благошћу и пријатељским понашањем испало му је за руком да приволи Лутера, да напише папи једно врло учтиво писмо, и да у њему пскаже папи и римској цркви своју најдубљу преданост. Али што је Милтиц покушао да поправи, то је опет покварио доктор Јован Ек про®есор теологије у Инголштату. Он је био научен и вешт човек, а у једно и силан и горд. Више него и један од Л}терових противника веровао је да са Финоћом својих диспутација (препирака) може победити Лутера. С тога је тражио, да Лутер и његови другови, теолози дођу у Лајпциг да се с њиме препиру. Кад се Лутер са неколико других проФесора кренуо на пут, иратило је његова кола 200 ђака, који су наоружани копљима трчали поред њега. Добри људи постарали су се, да се њиховом омиљеном учитељу никакво зло не догоди. Препирка у Лајпцигу трајала је више недеља, па опет не беше ништа одлучено, јер свака страна приписивала је себи победу. Али Лутер је сад био приморан, да боље истражи узрок папској спли и да јога боље расветли насилно присвајање власти толиких папа.

Веома огорчен отлутова др. Ек у Рим и наговори папу да нзда једну булу (писмо) противу Лутера. У овој були била је проклета 41 теза из Лутерових сппса као јеретичка, препоручена је да се његови списи спале, њему самом, ако за 60 дана не би онозвао своју науку , прећено је проклетством, а свима немачким облаетима прзпоручено је, да њега и његове присталице хватају и у Рпм гаиљу. За објављивање и извргаење ове папске буле дојурио је Ек тријумФирајући у Немачку. Он се надао да ће сад Лутера са свим понигатитп. Но ипак он се љуго преварио. До душе у неким местима као : у Келну, Мајинцу и др. снаљени су Лутерови списи. На против пак у другим. неким местима није се смела ни објавити иапина була. Народ је цепао булу, а у Лајпцигу је Ек истучен готово на мртво име. У Лутера оиет ишчезла је и последња искра страхоноштовања прзма свзтињи и непогрешивости папиној. Оннагшсадело о вавилонском ропству цркве, у коме називагае папу антихристога, који покушава да унигатн иетине нанисане у св. Писму, и правдагае сва своја тврђења, која су у папиној були као јеретичка проклета. Осем тога он ионови свој позив на општи црквени сабор и отказа папи сваку покорност. Једним јавним актом нозва све ђаке у Витенбергу (10 Д"цембра 1520. г. пре подне у 9 сах.) и изађе пред капију Елстер, праћен од много доктора и ђака. Тамо је било сиремљено и нрииаљено спалигате. Лутер својом руком баци у ватру снисе о папском праву, папску булу и остале списењеговихпротивника. Том јеприликом изговорио ове библијске речи: „Ако си ти ожалостио светињу госиода твога, нека те ожалости и разругаи вечити огањ." 0 тим је учињен одсЈгдан корак , са којим се он за на век одвојио од католичке цркве. На пламену спалишта, разгорела се буктиња страховитог религиозног (верског) рата, који је створио нову протестантску веру.