Просветни гласник

134

ћА1>ЛКТЕГПЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

два, а никако три и четири разреда; да се наставни иланови критички ревидирају и уједине, за све школе подједнако; да у основној настави буде најјаче застуиљено : читање иисањс, рачун, вештине, економија и ред; да се књижнице школске уреде и наставницима препоручи најозбиљнија сарема; да се што пре израде ручне књиге за учитеље и за децу; да се поклањање књига о испитима продужи и даље, али да се шаљу што је могуће разноврсније књпге, те да се омладина упознаје са својом литературом. Мемогућно ми је излагати даље примедбе. Све оне иду у сам рад наставнички. Све би ме одвеле у спрему њиову. И она је одиста

најпотребнија, па да све ове мере помогну и да основна настава уђе преко школе у крв нашега народа и да се осете благотворне последице школе и књиге. Без ње залуд ће нам бити све друге бриге. За то, између осталих брига, нека нам је на првом месту и та. Захваљујући вам, господине министре, на поверењу, и прилицп коју сте ми дали те да се непосредно упознам с нашим птколским прилпкама на селу, остајем вам понизан Ј. јМиодрдгови-а сунленат београдске пшназије

КАРАКТЕРНЕ СЈШКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРЕЈЕ (по А. Б. Грубе-у)

(Наставак)

4. Папа и Лутер. Особито судоминиканци били кивнина Л.утера, јер они су се и занимали продавањем онроштајнида. У нроповедима и списима говорили су са најжешћпм погрдама против теза (оних 95 тачака). Њиховог писда називали су јеретиком и извртали су, да је нападај на опроштајнице једно исто што и наладај на папу и на свету цркву. Али и Лутер је развијао даље своју науку на једном скупу августинских калуђера у Хајделбергу, издаде обја.шњење и одбрану својих тачака и посла папи са молбом за одлуку, у којој се надао да ће он глас Христов послушати. Али У1ео X заповеди да ЛЈтер најдаље забО дана дође у Рим да одговара за своје проповеди и своје списе. Овде би он зло прошао, али је опет био срећан. КурФиршт Фридрих Мудри био га је тако заволео због његовог слободоумља, да је објавио да неће допустити да се доктор Лутер у Рим новлачи. То учини те Л.ео заповеди своме посланику кардиналу Еајетану, да иде у Аугзбург и да Лутера

тамо саслуша. Лутер отиде тамо пешке , а од курфиршта доби путни трошак и писма у којима га је препоручио неким саветницима тамо. Кардинал га је примио љубазно али је строго захтевао, да се он одрече заблуда, да их јавно опозове и да се у свему покаже покоран иапи. Лутер са свим неустрашимо одговори, да њему није познато ни о каквим заблудама и све, о чему је пређе говорно и учио, бранио је са хршпћанском храброшћу. Па ипак обећа он да ће ћутати ако и његовим противницима буде наређено да ћуте. Али то кардиналу не беше доста и он беше врло незадовољан. Он га пусти да иде и да опет не долази ако неће попустити. По савету и уз номоћ својих пријатеља Лутер тајно и брзо остави Аугзбург и после 11 дана опет дође у Витенберг. Кардинал је тражио да курФиршт саксонски пошље Лутера у Рим, а п.ша је одобрио да се опроштајнице и даље прода-ју, а Лутера је нрогласио за јеретика. Он је нисао Кајетану: „Тако бићеш ти толико моћан, да