Просветни гласник

122

записнпк главног просвегног саветл

г. Василије ЖивковиА, учитсљ школе станичанске, у I одељење II разреда мушке школе ниротске, 8. Фебруара ове године ио дотреби. у рудничком округу: г-ђица Драга ПантелиКева, учитељица I и II разреда мушке школе лешничке, округа шабачког, у I разред женске школе горњомилановачке, 3. Фебруара о. г. по молби. у ужичком округу : г. Трифун ПавловиЛ, учитељ школе вуконске, округа ваљевског, у II одељење III разреда школе пожешке, 18. Фебруара о. г. по потреби.

у црноречком округу: г-ђа Јелисавета СтојиКевиКка, учитељица школе брестовачке, у Николичево, 10. Фебруара о. г. по молби. III Разрешен је: у крагј јевачком округу : г. Гаврило ПоиовиК, привремени учитељ школе стојничке 5. Фебруара ове год. по -молби. У м р л и : г. Лазар ПлагојевиЛ, учитељ III и IV разреда школе шутачке у рудничком округу, преминуо је 17. Децембра 1885. године у чачанској болници.

Записник Главног

САСТАНАК ССС1 29. Јануара 1886. год. у Београду Биди су: за иредседника најстарији члап : Ј. Пеци-ћ; редовни чланови : Др. Н. Ј. Петрови11, Љуб. Ковачевић, Ђ. Козарац; Драг. Плајел; ванредни чланови: Јев. Ђор■ђевиЂ, Јов. Ћорђевк^, Др. В. БакиЂ, Борислав ТодоровиЋ' и Лазар ОбрадовиЋ. Пословођа Мил. МарковиЋ. I Прочитан је и прпмљен записник 300-ог састанка. II Прочитано је иисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 11. ов. м. НБр. 789, којим се тражи мишљење Главног Просветног Савета о томе: да лп би бнло корнсније и целпсходније укинути полагање годишњих исиита у средњим школама и питање о годишњим испитима регулисати на каквој прктичнијој и сувременијој основи. Писмо г. министра просвете гласи : Главнои Просветном Савету. Позпато је Главном просветном Савету, да се у нашим средњим школама од њиховог постанка држе сваке године годишњп исиити.

Просветног Савета

Некада су се држали и полугодишњи исппти па су они укинути, а остали само годишњи. Ови годишњи испити по средњим школама. односе много времена које би се могло корисније употребити на нредавање, целокупно понављање и заокругљивање појединих наставпих предмета. Међу тим, користи од годишњих испита врло су незнатне и сумњиве и, не узимајући у рачун драгоцено време, које се пзгуби око испита годишњих, све остаде добре стране испита дале би се такође са сгрогог педагошког гледишта критиковати. Нема сумње, да су оваки годпшњп испити једна обична узакоњена Формалност, на коју смо се ми дугом нрактиком навиклп па нам с тога изгледа као врло иотребиа и корисна те не можемо тако лако да се приволимо каквој новој сувременој практици, која је у другим напредннјим земљама прилично одавно одомаћена. Нека се узме само у обзир значење, које' се даје испитним оценама у сравњењу са месечним оценама, па ће се увидети да је исто претерано и неприродно јер једна испитна оцена вреди онолико, колико све оцене скупа преко године. Мислим, да није потребно да наводимјош и друге разлоге, који не иду у нрилог оваквом