Просветни гласник

16*

12 3

држању годишњих исиита, какви су данас код нас. С тога сам слободан исказати своје мишљење, да би може бити цедисходније и корисније било укинути годишње испите бар за оне ученике, који имају одличне, врло добре и добре одене нреко године. Ако би се Главни просветни Савет начелно слагао са овим предлогом о укндању годишњих испита, онда ми је част иозвати га да изволи о овоме питању размислити и дати ми своје мишљење о томе : 1. Како би се месечеим оденама могао подићи значај у погле',ду што веће правичности и колико би ту могли бити од користи што чешћи аисмени исиити ? 2. Да ли треба задржати годишње испите за оне ученике, који у резултату свих месечних оцена на крају год. имају из појединих наставних предмета оцену два или један, и кад би им се могло допустити да те испите полажу ? 3. Из колико би се предмета с двојкама могло допустити полагање годпшњег испита а са каквим би се белешкама опет могао оставити ученик да понавља разред, без икаквог годишњег испита? 4. Какав би се значај дао испитној белешци нрема годишњим белешкама оних ученика, којима се буде допустило, да полажу годишњи испит, и 5. Би ли ондатребало задржати поновне испите, који су се до сада држали у почетку нове школске године или би их требало са свим укинути ? Главни Просветни Савет изволеће ми доставити своје мишљење о свим папоменама, а исто тако казаће ми и своје начелно гледиште и разлоге о нитању којеје овим актом мојим покренуто. ПБр. 789. 29. Јануара 1886. год. у Београду Министар просвете и црквених послова, ртев. Д. ЈТоповић Одлучено : да се ово питање уиутн комисији којој је раније поверено и питање о преустројству средњих школа с тим, да комисија ово питање расправи засебно и пре питања о преустројству средњих школа и да Савету о истоме своје мишљење поднесе.

III Прочитапо је иисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 28 пр. м. ПБр. 714, којим се трааш мишљење Главног Просветног Савета о томе : мозке ли се допустити Мијаилу Величковићу, који је свршпо реалку и одлично положио нспит зрелости да може у Великој школн приватно полагати испит из Латинског Језика и добити сведоџбу која му је нотребна, да би могао бити прпмљен за редовног студента на медицинском Факултету У Бечу. Одлучено : да му се може допустити да полаже приватно испит зрелости из Л.атинског језика у гимназији београдској кад се буде јавпо и то пред истом 'комисијом која је била одређена за иснит зрелости у прошлој школској години. IV Прочитан је извештај гг. ЈосиФа Маринковића и ЈосиФа Свободе о сведоџбама г. Карла Матејке, хоровође смедеревске певачке дружине и Главни Просветни Савет па основу извештаја Одлучио је: да г. Карло Матејка пма довољну квалиФикацију за учитеља музике и нотног певања у средњим школама. V Прочитан је „програм из женског ручног рада" за ниже гимназије и пошто има погрешака у језику и у терминима — називима — то је Главпи Просветни Савет одлучио: да се умоли г. Љуба Ковачевић управитељ учитељске школе да овај програм прегледа и да у њему исправп погрешке оваке врсте. С тим је састанак закључен.

САСТАНАК СССН 5. Фебруара 1886. год. у Београду Биди су: аотаредеедник арх. Н. ДучиЋ; редовни чланови: Ј. Пеи.и+1, др. Н. Ј. ПетровиЋ, Љуб. Ковачевић, Ђ. Кезарац; ванредни чланови: Јев. Ђорђеви^, Јов. Ђорђеви^, Др. В. БакиЂ, Никола СтајевиЋ и Лазар Обрадови-ћ . Пословођа Мил. МарковиЋ. I Прочитан је и примљен записник 301 састанка.