Просветни гласник

124

II Прочитано је аисмо г. министра иросвете и црквениж иослова од 3. ов. м. ПБр. 929, којим се шиљу Главном Иросветном Савету богословске теме за писмене радове проФесорских кандидата заједно са реФератом г. Јанићија Поновића нроФесора., коме су ове теме на преглед и оцену упућене биле и позива се Савет да ово питање о богословскпм темама реши. Прво је прочитан реФерат г. Попоиића, којп гласи: Госиодину Ректору Богословије Богословске темеза писмене радове проФесорских кандндата, које сте ми јуче, по наредби г. Министра, на нреглед и оцену послали, ја сам размотрио, и овде означујем оне које би преддожио да се другима замене, или да се, као сувишне, изоставе. Узимам: 1. групу нод бројем XVII. Тамо иод бр. 1. налази се тема из Догматике која гласи : „Ироисхођење св. Духа са иолемичкимрасматрапем науке католичке цркве о овоме догмату.' Ова тема, и ако садржи у себи један од најважнији предмета Догматике, опет зато, она не би толпко послужила цељи, ради које се на израду даје, колико би друга која много мања но значају. Јер ова тема толико је већ обрађивана у свету богословском, да није скоро остало места за даље кретање и ново, самостално обрађивање. А писменим радовима нроФесорскпх кандидата у томе и јесте задатак, да покажу писца, какав је он кодико но знању, толико и по способности да може и своје погледе у област науке уносити. Зато би дакле био мњења, да се ова тема замени другом, која би цељи, боље одговарала. Но и о догматичној теми под бр. 2. не могу се ништа боље изјаснити. Она стоји са свим противуположено према оној првој. Јер докле у првој писац не би имао ништа друго да ради, до само да пренисује и приређује израђени материјал других, дотле у другој, он се баца на пусто и магловито поље научних хинотеза, у борби са којима он би само беснлодан труд улагао. Та друга тема

гласи : „Створепе васељене сиолемичкимрасматрањем ириродњачких мишљења о несугласности Мојсеове Историје о створењу са ирироднцм закочима." Ја дакле и ову тему, као богословску, не би нредложио, јер не одговара ни цељп богословској, ни цељп закоју је састављена. Учење Мојсеово о створењу света има свој тајанствени значај и карактер, и, као предмет вере, не може се доводити у упоређење са назорима светске науке, која на себи своје особите знаке носи. А, ако су се у овакав рад и уи\штали неки већи умови, опет за то он не може бити препоручен за младе кандидате, који тек сада кушају своју зналачку снагу, и који, за то, могу бити у опасности да радећи — ништа не ураде. 2, Груна под бројем XVI. У овој групи предложио би само да се изостави тема из Омилитике под бр. 2, јер она садржином својом обухвата целу скоро ову науку, а не један само моменати, или један иредмет, који би се у облику раснраве могао обрађпвати. 3. Група иод бројем XI. 11 у овој групи нашао самједну тему која није по својству теме састављена, а то је она нод бр. 1, која гласи : , Борба хришКанства иротиву јудејства и многобогитва за свој оастанак". Овако исказана тема не садржп у себи ништа мање, но цео нредмет Историје Хришћанске. Јер „борба хришћанства противујудејства и многобоштва за свој опстанак," јесте то исто што п његов живот и развиће ; а то је предмег целе његове Историје. Група под бројем VI. У овој групп нашао сам једну тему врло оскудне садржине, а то је она из црквеног богословља нод бр. 2. која гласи : „Облит; хришћанскога храма." У овако исказаној темп не могу се претноставнти никакви други захтеви до само оиис храма , где рад сам но себи, не би могао битн ни тежак ни велики, пити би, као такав. давао много доказа о нпшчевој способностн за већу умну саморадњу. Мњења сам дакле да се ова тема изостави или да се другом, обилнијом заменн. У овој истој групи, а за руски језик и књижевност, пашао сам две теме које нису