Просветни гласник

НЕКОЛИКО РЕЧИ О УПОК2ДНОЈ ГРАМАТИЦИ ИНДО-ЈЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКА

145

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 УПОРЕДНОЈ ГРАМАТИЦИ ИНДО-ЈЕБРОПСКИХ ЈЕЗИКА

МАИИСАО И. Водуен де Куртене

(Настапак)

Пошто сам казао некодико речи о ариојевроиским иди индојевроиским језидима у опште, сада ћу прећи на побрајање аоједипих породица овога стабда, у колико су о њима сачувани трагови у споменицима, иди у кодико су оне познате но испитивању агивих говора. Многи су од ових језика, по свој прилици, изумрди без икаквих трагова. Народи и пдемена, која говоре ариојевропским иди индо-јевропскимјезицима, дијадектпма и говорима, живе у једноставним масама у Јевропи, Азији и Америци, — у иосдедњој, наравно, само од како је нађоше Јевропљани. У Азији 1 ) налазимо две велике породице ових језика : инд&ску и иерсаску иди иранску. 1. Најстарији представник иородице индиске издази нам језик ведски. Веде (Вћде), тј. свете књиге старих Индуса представљају у опште најстарији сиоменик ариојевропског стабда. Језик књига с неким доста зпатним изменама, а пре свега без многих обдика, вдаститих ирастаром ведском језику, служио је временом као општи литерарни језик старих Индуса (Индијанаца),подназивом санскрта. Садашњи дакде санскрит није нотпуно језик народни, него је само вештачки, свети, и у једно дитерарни језик, више иди мање онако, као што је некада стари словенски био за Сдовене, датински за западну Јеврону — у средњем веку, а данас талијански за — Талијане. У осталом реч санскрт употребљава се и за то, да укупно означи како језик ведски, тако и санскрит у ужем смислу. Само се у овом случају разликује санскрт ведски и санскрт класички. Право је пак значење санскритске речи аатв-ћг-Га — или затз-ћг-И- : „начињен", „довршен", ,спремљен", „савршен" „нравилно-образован", „класички". Изучавање санскрта врло је знатно ради изучавања ариојевропских или индо-јевропских језика у опште, како због детаљне и згодне му анадизе, коју су извршили још домаћи граматичари, тако и због особина Ј ) Овде остављамо па страиу иредставнике сдовенске породиде у руско-азиским вдадавипама.

самога Језика, а поименце зоог прозрачности његова састава и због сачуване му старине. Оиет зато пе треба заборавити да је санскрт самоједан од мнотх чданова заједнпчкеарнојевроиске породице, да он према другим ариојевропским језицима пије језик нрвобитнп^ него тек изведен, и ако у остадом, сачуван у најстаријим споменицима. Нзучавајући дакле санскрт, не исцриљује се све богаство пптања, која се покрећу разматрањем цедог арио-јевропског стабла. Ограпичавајући счна детаљно историско изучавање ^које друге породице језика иди једнога 'језика, нпр., породице словенске, ђерманске, грчке и т. д., иди ннр. језика руског, дитавског итд., можемо, право да кажем, депо проћи и без знања санскрта, и ако с друге стране нпшта неће сметати тачно знање граматичке системе овог старинског језика. Ади ири свем том треба нзбегавати оно, доста раширено клањање пред санскртом, и појаве других језика не мерити санскртским категоријама. Па чак је у сваком скучају боље не трчати »поређењима са сапскртом", него ли разметати се њима без тачног и основног знања овога језика. Међу тим у свакојјевронској дитератури, па у том броју н у руској, има књижица, у коЈИма се санскртске речи на памет пореде с речима кога бидо језика, противно здравом разуму и без икаквог научног основа. Осем санскрта стари су дитерарни језици индиске породице: иракрт и иали. „Пракрт" (ргакг1;а) значи „природни", народни језик, насупрот санскрту, као језику класичком. Он је познат иогдавито из индиских драма, у којима једна радна лица говоре санскртом, а друга пракртом. Пракрт служи као израз осећаја и мислн свега женскиња, а за тим и мушкиња, које не долази у кдасе привидеговане — војничку (кзћа!пуа) и духовну фгаћтапа). Само уИивћака (шаљивчина, лакрдијаш), и ако долази у касту свећеничку, ипак у драмама све говори нракртски, јер он издази као израз „најпрозаичнијег" погледа на свет, говорећи само 19