Просветни гласник

14 6

НЕКОЛПКО РЕЧИ О УПОРЕДНОЈ ГРАМАТИЦИ ННДО-ЈЕКРОПСКИХ ЈЕЗИКА

о једу, пићу н весељу. Осем тога, све корове у иидиским драмама певају на пракртском. Треба папоменути да „пракрт" не значи какав засебан, једноставан језик, него се напротив употребљава као опште нме за неколнко дијалекатских одблесака „народног" језика ове литературе. Пали (РаП) је погдавито свети језик будиста. Главни дијалекатски одблесци дијалеката и говора индиског племена, који данас живе, депају се на ове групе : Хиидустани, Бенгали, Кафир - па висији Хиндукушу, Цигански су говори такође изданак индиске нородиде језика. Цигани су, на тај начин, најближи етнограФски рођаци источних Иедијанаца или Индуса. Врло је занимљпв језик иоетћ (Кау1) на острву Јави (Јата), гдеје с материјалом речи индиског порекла удружен облик језика дравидских, који никако не долазе у стабло ариојевропско, нешто налик на кјахтинскокитајски дијалекат руског језика. 2. У иранској (еранској) или перс\\ској породици језикб, имамо два стара прдставника: а.) језик старо-иерс&ски, сачуван у клинастим натписима царева Ахеменидске династије, од Кира до Александра Великог, и б.) језик старо-бактр&ски или зенд, т. ј. језик светих књига, које се приписују Заратустра или Зороастру, с дијалекатским одблеском гат'а (§аЉа) (језик песама). Каснијег су порекла ови литерарни језици еранске породице: Хузвареш (Нигуагевћ) или Псхлеви (Рсћ1еу1) и Пазенд (РагенЛ) или Парси (Раг81). Сада живи језик ново-иерстски с разним дијалектима и говорима. Еранској се још нородицн прибрајају и језици Кур/Џ, Авганаца, језик осетински итд. ПГго се тиче језика јерменског или орменског, и ако и н>ега броје у породпцу иранску, нре се може рећи да он чини засебну иородицу ариојевроиских језика, блиску, истина, иранској, али ипак доста јако од н>е различну. Тако исто, у колико можемо судити по споменидима, до нас доспелим, са свим за-

себну породицу чинили су ариојевропскн језици МалеАзије— ликАски, фриг&ски и др. Главно станиште племенима, која говоре ариојевронским језицима одавно је — Јевропа. Овде налазимо ове главне породице овог језиковног стабла: грчку, арбинашку, италАску или романску, келтску, ђерманску, и словенску. 3. Грчка иородица, чији су стари нредсгавници разни дијалекти старо-грчког или јелинског језика. Главни су дијалекти били ови: дориски, еолпски , јон&ски и атички, из кога се временом развио заједнички литерарни језик свих Грка (ћогпб <Ија1ећ1о8). Сви ови дијалекатски варијетети чиие груиу грчку у ужем смислу ове речи. Најблнжи су јој сродници у старо доба били дијалекти : маКедонски, месаниски итд. У наше дане имамо литерарни језикмовогрчки и разноврсне ново-грчке народне говоре. 4. Неки броје у грчко племе и Арбанасе, пли Арнахуте, али тако блиско сродство њихово с Грцима мало је сумњиво. По мишљењу неких, то су потомци старих „Пелазга." Било како му драго, арбански језик и арбански говори чине у области ариојевропској засебну породицу, различну од грчке. Што се тиче ишчезлих језика Дака, Трачана итд., о њима је тешко судити због оскудног и заплетеног материјада. 5. Италжка или романска иородица, у колико се у спомепицима сачувала, представља у старо доба две гране : а.) умбарско-самнитску, коју су чинили језици: умбарски, волски и оски и говори сабелски, и 6.) латинску, тј. језик латински с његовим народенм говорима. .. За етруски је језик више него сумњиво да долази у иородицу италиску. Покушај Корсенов, да овом језику докаже припадање у породиду италиску, треба сматрати да није испао за руком, исто као и покушај једног ннглиског научника, да докаже блиску свезу језика етруског с језицпма туранским или Финско-турским. После пада римске државе језик је латински продужио свој живот као литерарнн, али се знатно изменио под утицајем народних говора разних земаља, у којима се населило племе „романско". Ово је дало почетак језику средње—латинском, који се уиотребљавао у књижевностн средњега века