Просветни гласник

148 НЕКОЛИКО РЕЧИ О УПОРЕДНОЈ ГРАМАТИЦИ ИНДО-ЈЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКА

бичнон разговору употребљавају месни дијадекат. Тек у посдедње време, због тежње за једнодикошћу, а утидајем шкоде, обавезне војничке службе итд., све се внше шири употреба заједничког језика талијанског. б.) У тадијанској групи треба разликовати тако звану ладинску иЈ>угу (гопа 1а<Ј1па). Ово је незнатна територија , нодељена на три изолована деда: један део чине Гриђони (вп§1оп1) или Гризони у Швајцарској, другу — Ладини у Тиролу, који деле немачко становништво од правог талијанског, и, најпосде, — Фурлани или Фријулани (Гпшаш, Еиг1апз) у Фријулу, тј., у Италији, с варошима Удином (Ште) и Чивидалом (Стс1а1е), и у Аустрији, где заузимају јулши део горичког гроФовства (ОгОТГа, вбгг), у коме су иначе све Словени. в.) Трећу груну романских говора чини груна ировансалска , тако названа ио литерарном јој нредставнику, средње-вековном нровансадском језику трубадурском. Назив пак језика „провансалског" — порекла је геограФСКог (од Француске ировинције Ргогзепсе). У данашње време нема једног провансалског језика дитерарног, ади књиге издазе на говорима њему сродннм, за дитерарну потребу удешеним. Провансадски говори захватају јужни део Француске, дакле, територију, у којој као литерарни језик влада језик француски, а осем тога они захватају и североисточну Шпанију. Свима се овим говорима даје и назив „1апдие Л'ос^ (језик „ок«), где имамо речицу ос, која значи потврђпвање и одговара Француском оих (јест), аностадаје, као и ова Француска, од латинскога ћос (ово). Поменути назив, као термин географски, узима се за старинску Француску ировинцију ^апдиесЈос (Лангедок), на запад од Прованса. г.) Четврту групу романских говора чини група француска, чиј је литерарни нредставник језик француски, који додази у ред највише раширених светских језика, и који је, осем Француске, примљен као ОФицијалнодитерарни језик у Белгији, уЛуксенбургу и нешто у Швајцарској, и као „дипломатски" — у целој Јевропи. Народни говори Француски разликују се међу собом, но свој прилици, не мање од талијанских. Особиту групу чине говори валонски (\Уа11опб) у северо-источној Француској и у Белгији

д.) Група шианска данас не влада толико у Јевропи, колико у јужној Америци, исто тако као и ђ.) група иортугалска. е.) Последњу, видну групу романских говора представља група румунска (руминска) или дако-романска (молдавско-влашка). Становиици који говоре говорима ове групе живе, прво, у краљевини Румунији (пређе Подунавскпл кнеагевинама), за тим у Ауетрији (у Сибињу, у Угарској и у Буковини), па у исгочном деду краљевине Србије и у "анашњој Бугарској. Засебну немногобројну грану Румуна чиие Цинцари иди Куцо-Вдаси, расејани но нређашњим и садашњим турским владавинама, а у већој маси међу Арбанасима и Грцима,.како у Турској, тако и у Грчкој. 6. Кодико се може судити по историским предањпма, келтска је нородица у старо доба много више била раширена него данас. Сада она захвата само Француску Бретању, Ирландију, Уелс (\Уа1ез) и незпатан део Шотске. Уз то још треба казати да се о једноставном келтском становииштду може говорпти само релативно. Немајући ни поднтичке ни кудтурно-литерарне независности, Кедти се час нримичу Французима, час Инглезима, н због тога, измешани на једној страни с Француским иди на другој с ингдеским насељеницима, и самн знају иди Француски плн инглески језик. Многв потомци пређашњих Келта сад већ не говоре келтски. За неке од њих примање више културе значи толико исто, колико отуђивање од пређашње националности. У овом погледу келтске нам земље пружају онако исто позс риште, какво и земље литавске (бар донекде), пди земље словенске, што су под владом пдемена романских, ђерманских или мађарских (Словени у Италији, Л.ужичани, Пољаци у Шдезији , Словаци у Угарској итд.). Тако исто у Русији тако звани „странци", постајући људи „културни", обично престају употребљавати у разговору свој матерни језик, него се за тај посао служе језиком руским, н ако се често њихов кудтурни ниво тим баш ни мадо не новишава. Кедтска се породица у опште цепа на две гране, знатно различне међу собом: а.) Грана ирска или хадћелска, у коју додазе: 1.) Говори ирски у Ирској, чиј је најстарији дитерарни представник старо-ирски.