Просветни гласник

НЕКОЛИКО РЕЧИ О УПОРЕДНО.Ј ГРАМАТИЦИ ИНДО-.ЈЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКА

Од овога језика има споменика не ранијих од VIII века после Христа. 2.) Другу групу ирске гране чине говори хелски у Шотској. б ) Грану британску или кимрпску чине: 1.) језик старо-галски, 2.) говори уелски (велшки) иаи валпски у Уелсу (\Уа1ез), 3.) говори корнуелски или језик корнуелски (корнжки), који је пређе зкивео у југо-заиадној провинцији инглиској Корнуелу (Согпта11), и који је савршено изумро око 1750. 4.) говори бретански или арморикански у Француској Бретањи. ,Арморикански" значи „поморски" од аг-тог. 7. Најраширенија између свију арио-јевропских или индојевроискнх може се узети породица -ђерманска. Од народа, који створише незавнсне државе, у њу долазе : Немци (данашња ђерманска империја са својим вазалним државама), Иоланђани, Инглези, северни Америчани, Данци, Шведи и Норвешци. За тим у Аустрији Немци још и данас хоће да су елеменат који влада, наметнувши свој језик, као језик школе и администрације, другим народностима ове многојезичне државе. Најпосле, једноставно становништво, које ирипада породици ђерманској, живи у Белгији, у пидерландским (холандским) и инглеским колонијама, а поједине немачке насеобине налазе се у Италији, у Русији, у Турској, па, чини ми се, чак и у Шпанији. Ђерманска се породица цепа на три главне гране : а.) Готску. Језицима, који долазе у ову грану, говорила су племена, позната у нсторији средњега века под називом Гота или Го^а. Племена су се ова измешала с племепима неђерманског порекла, изгубивши тиме свој језик, тако, да је ова грана ђерманске породице ариојевропских језика изумрла, како се каже, без потомака. Само се један дијалекат овога племена у своје време развио у литерарни језик, ка коме је написана библија (унраво Нови Завет), ВулФила или Ул>!>ила (УиШ1аз, !ЛШаз) и неколико других незнатнијих сноменика. Од језика Љжгобарда и неких других племена ђерманских, познатих из исторпје средаега века, остало је врло мало споменика (неке само посебне речи и изрази, које за-

писаше летописци), те се никако не може одредити којој су грани тијезици најближи. Од језика Вандала, рекао бих, баш ништа није остало. б.) Другу, доста познату грану ђерманске језиковне породице чини грана норд&ска (северна) или скандинавска. Најстарији је иредставник ове гране језик старо-норд&ски или старо - северни (а1Шог(Пзсћ),тј.језик двејускандинавских Еда(Е(1с1а '8). За тим, у ову исту грану долазе и данас живи дијалекти и говори: исландски, норвешко-дански (данско-норвешки) и шведски с литерарним језицима: исландским, норвешким, ДНнским и шведским. в.) Трећа се грана ђерманских језика зове ђерманска у нравом смислу или немачка (с1еи1зсћ). У тој се грани могу разликовати две велике групе: доњо-немачка (те<1ег-<1еи1;8сћ, р1аШ1еп18сћ) и горњо-немачка (ћосћ(1еи1;8сћ). Ови су називи узети отуда, што у првобитној (историски познатој) домовини немачкој Немци, који говоре „горњо-немачки" (ћосћс!еи1зсћ), заузимају јужни, узвншенији н горовити део територије, а Немци дијалеката и говора „доњо-немачких" (те(1ег<1еи1;зсћ) — северни део заједничке им територије, део нижи, к мору нагнути. Од старих представника доњо-немачке групе можемо споменути језике у споменицима сачуване: старо-саксонски (аКзасћзхзсћ), англосаксонски (ап§е1засћз18сћ) и.некедруге варијетете старог доњо-немачког. Иселивши се у Британију, и тамо се измешавши са старнм Бритима, келтскога порекла, стари су Англо-саксонци инак сачували свој језик, и наметнули га пређашњим староседеоцима. ФранцускиНормани или Норманци (донели са собом из Француске језик француски), који сад покорише ове АнглоСаксонце, покорише се онет њиховом културном утицају, и примише њихов језик. И ако јеутицајем Француско -норманским ушло у језик англо-саксонски врдо много речи Француских, обрта говорних, па чак и појединих облика, онет зато језик овај потпуно задржа свој ђермански тип, и не нреста и даље бити језик англо-саксонски, који живи у разноврсним говорима. Даљи развитак ових англо-саксонских говора у Вританија дао је новије инглеске говоре с литерарним инглеским језиком,