Просветни гласник

ИЕКОЛИКО РЕЧИ О УПОРЕДНОЈ ГРАМАТИЦИ ИНДО-ЈЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКа

који поред тога служи као државни језик Велике Британије и Ирске, Источне Индије, разних других инглеских колонија, и, најпосле, Здружених Држава Северне Америке. У опгате инглески језик долази у ред нај. раширенијих језика земљине лопте. Други језик литерарно-државни, који се развио из језика доњо-немачке групе, имамо језик холандски или нидерландски. Најсроднији овоме језику народии говори (доњонемачки, шес!ег(1еп(;зсћ) својипа су оиих племена, која су настањена, осем Холандије, у једном делу Белгије (Фламанци), п за тим, у свој северној Ђерманији. Овде чине засебну групу говори Фризк или говори фриски. У самој пак Ђерманији израђен је у најновије доба засебан допо-немачки литерарни језик (шес1егс1еи4бсћ, р1аШеи(,8сћ), којим је, између осјплих , писао и чувени поета Фрид Рајтер (ГгИг К,еи4ег). Обласг, коју држе племееа, што говоре горњо-немачким (ћосћс1еи (зсћ) народним говорима, знатно је мања од опе, у којој владају језици из групе доњо - немачке. Врло разнолики народни говори горњо-немачки живе дапас у јужној (већој) половпни ђерманске царевине (узимајући овде и Елзас, у немачком делу Швајпарске, у ировинцијама аустриским, које су насељене ђерманским племеном и, најпосле, у оним местима Русије и Пољске, у којима Немци живе у маси, али овде не без изузетка, пошто уРуснјии Иољској живе и Немци, који говоре дијалектима доњо-немачким (р1аШ1еи1 ;8сћ). У разним иериодама живота немачког народа горњо -немачки говори давали су почетак разлнчним литерарннм и литерарнодржавним језицима. НаЈСтарнји облик такве литерарне примене горњо-немачких говора имамо у језику старом горпо-немачком (аћћосћс1еа !8сћ), који се у неколикам варијететима употребљавао у књижевности од VII до XII века. Средњи период у примени горњо-немачких говора на потребе литерарне представља нам језпк средње-горњо-немачки (ппМћосћс1еи1 ;8сћ), чији се споменици пружају од XII до XIV века. Главпи је споменпк „народни ен" о Ннбелунзима (Бег ХЉе1ип§е N64). Са свим независно од средње-горњо-немачког, у време реФормације, а поглавито

иницијативом Л.утеровом, постао је најновији облик горњо-немачког литерарног, а у исто време и државног језика, језик нови горњонемачки (пеићосћс1еи1;зсћ) или немачки у ужем смислу ове речи. Л.утер је узео у главном језик, који се употребљавао у саксонским канцеларијама. Језик је овај с незнатним изменама продужпо свој живот и до данас, као језик литературе, школе, администрацпје и, пајпосле, као разговорни језик тако званпх образованих класа у свој ђерманској царевинп (изузимајући делиће пређашњих пољских владавина, а тако исто Елзас и Лотарингију), за тим — у Аустрији, у колико је она ђерманска, у немачким кантонима швајцарским, и, најпосле, у Русији (да и не говоримо о немачким исељеницима у Америци). Није с горега напоменути да у Швајцарској као језик војиичке команде у пешадији и каваљерији служи језик немачки, а у артилерији — Француски. Као особити варијетет језика немачког имамо језик, или, како га неки зову, „жаргои," којим говоре Јевреји : (нешто мало) у самој 'Берманији, за тим у Нољској, Русији, Аустрији и (нешто мало) у Румунији. 8, Аитавска породица долази у најмалобројније породице ариојевропског или индојевропског стабла. С њоме се у овом погледу могу- упоредити само Арбанаси (најмалобројнији) и после садашњи Еелти (којих има нешто мало више него Литаваца с Летима). Литавска се породица у главном дели на две групе: а.) литавску \ ужем смислу ове речи и б.) летску (латишку). Један дијалекат литавске породице у ужем смислу сачувао се само у мало писмених споменика од XVI века, али га је нестало из живе употребе, пошто се потомци оних, који њиме говораху, понемчише, предавши своје име оиој држави, која је у најновпје доба створила ђерманску царевину, и која јој у свему предњачи. То је језик старо-аруски (а14ргеиз818сћ), т. ј. језик старих Пруса, нешто истребљених, а нешто асимилованих с Немцима крсташима, који од њих нозајмише свој назив, као назив геограФСки, т. ј., назив оне земље, у којој су живели стари Пруси — Литавци. (Наставиће се) .