Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

151

ВДСПИТАЊЕ КАО НДУКА

од

Александра Вена ГЛЕАВА. ШЕСТА псжхол&писа. поступност у предметима

(Наставак)

Немогуће је избећи уплив радостн и бола као мотива. ИндиФерентно волети и за тим тзжити, била би драва иротивуречност већ но себи. Али и индвдерентне ствари могу бити од важности као средствп за неку цељ. Ми можемо имати способнооти да приметимо разлику у дужини два прута, тежини две кугле, висини два гласа, у савијутку два угла, у сенчењу две врсте црвене боје, али, ако нам само разликовање не даје какво задовољство, нити нас ослобоЦва од непријатности, али не производи никакво дивљење ни потрес, онда нећемо ни те разлике приметити. По највишем закону који је први услов целе свести, свака ириметнија разлика има неку снагу буђења; по ееби је нека врста изненађења и оставља утисак, који сачињава један део сазнања. Јака промена у осветљењу у некој соби, напрасан пуцањ или одјек неког топа буди свест. У колико је чуло осетљивије, у толико је нужна мања промена, па да се свест иробуди. У толико ми можемо посматрати пут којим дух добија утиске о разликама. Али ја се бојим, да то не буде сувише велико и према нашим способностима а и ирема иотребама, кад нас разлика мора најпре продрмати и потрести, па тек онда да је запазимо. Ако пређемо из једне собе У ДРУ Г У у којој је за пет степенп топлије или хладније, онда ћело ту разлику у тонлоти приметити и нехотице, на хтели ми то или не хтели. Можда је доста и два степена разлике, па да се примети; али кад је та разлика у тонлоти само иола степена, онда већ треба неки нарочити мотив

па да се она (у колико смо ми у онгате у стању да опазимо мале разлике) доиста и примети. Један од првих знакова умног напредовања и развијања усвајањем утисака од ствари, које се око нас налазе, јесте примећавање оних околности, које иду уаоредо са оним, што ~у нама изазива задовољство и радост; или друкчије: примећаваи.е оних предмета, појава и ствари, које или претходе или упоредо иду са оним, што нам даје уживање. Онај надражај за нажњу, који долази од пријатности, прелази на овај начин и на оно, што с пријатним иде заједно или што је с тиме у свези, те тако се и на то обрати пажња, размотри и упамти. Дете на овај начин упозна не само оно, што му служи као храна или за угодност, него и све остало, што уз то иде или пгго служи као наговештај да ће храну или друго што год за угодност добити. Предмет, који има јаког унуграшњег интереса, осветљава п евоју околииу, и ово бива у толико већој мери, у колико су чвршћи и у већој свези утисци спољних ствари. На овај се начин врло јако шири добијено знање, при чему опет остаје интересантан онај мотив, који долази од тежње за ужавањем и избегавава бола. Мотпви истина остају исти, али су умно много проширенији. У колико ми више упознајемо сиоредне околности наших ужиг.ања, у толико постаје већи надражај за посматрање и разликовање. И врло слаб глае, који нити је ио екладности пријатан, нити производи какав потрес, ипак се може заиазити и приметити, ако се њиме наговештава долазак