Просветни гласник

152

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

каке нама познате личности иди у ошнте неке иознате угодности и пријатности. Разлика између неког чистог, домаћег пића, и неког другог, које је са странпм зачинима помептано, може бити но спољњем изгледу врло незнатна, па ипак то остаје један са свим приметан знак, који се не да загладити и који ће се и приметити. Али ми сада морамо узети у обзир и једну другу тачку, која нас мадо дубље уводи у СФеру неинтересантне иажње. Еад нема ничега интерееантнога, онда чуда не могу друкчије, него да се неко време занимају и оним што могу добати. Код неинтересантног предмета она се неће дуже бавити него што је нужно, али кад не могу да добију ништа боље, онда ће се задовољити и оним што нађу. Ове наузе између јаких узбуђења потпомажу примећавање ситнијих разлика и незанимљивих предмета. Детету можда пада у очи најпре само нека са свим јасна боја — јако црвена или плава, или множина различитих сенчења, које оно примећује као једну целину. Понављањем се тупи интерес за јак утидај и кад нема никаке нове и свеже примамљивости, којом би се онај први осдабели иитерес надокнадио, онда ће се сад пажња обратити на поједина сенчења која цео агрегат боја сачињавају и посматрати разлику између њих. За мдадеж нема никаке сувише велике дражи, кад изнађу разлику ; много је већа драж за њих кад открију неку сличностизмеђу предмета. Међутим изналазак каког новог утицајаима за дечији дух и неке награде, по што дете у томе случају постаје свесно своје снаге. Развитак ових мисли, које сам овде навео, уирављен је протлву сувише великог и јаког дражења и претрпавања дечијега духа. Па какво значење има хваљена дечија веселост ако ее под њом не разуме то, да је за дете потребно мање надражаја па да добије и одржи весело расгголожење ; да и незнатнији узроци њихов интерес задовољавају, и нри

томе им пажњу ослобођавају да и мање дражљиве моменте испитују, те она на тај начин усвајају танке разлике, које основу сазнавања проширују. Ми смо довде иоематради дете у његовом слободном и самосталном раду, у његовој слободној саморадњп, и хтели смо да докажемо, како се под оннм иретпостављеним мотивпма интедект проширује и развија. Прелазећи сада на вештачко руковођење и управљање пажњом упливом других — птколовање у ужем смиелу — ми имамо оиет исте мотиве као основу, само са нромењеним начином примењивања: средства за олактпав.ање и мере пажљивости остају исте. Сад се захтева, да ее обрати пажња и да се занази и једна друга класа разлика, о којој до сада ниемо говорилп, а то су оне са свим мале и неинтересантнеразлике између два три и четири прелива боја, између два глаеа и на послетку незнатне разлике у видљивим облицима слова и т. д. Нема никаког ни носредног нн непосредног задовољства, никаког силног изненађења или потреса, никаке унутрашње привдачпости и занимљивости, па чак ни онодико, кодико би било нужно да се испупи време у залудничењу — која би бида у стању да за такве ствари изазове саму пажњу, а камо ли јаку духовну концентрацију; па с тога за учење тагшх предмета и не остаје ништа друго него згс уо1о (тако ја хоћу, наредба, заповест) старијих. Оад додази питање: на који начин треба ово, према општим принципима вршити, па да буде што је могуће блаже, а опет да се постигне уепех. Пре свега, ваепитач се мора старати, да цео свој утицај развија на најбољој основи, а то ће бити онда, ако он ученика придобије за себе, не употребљавајући при томе никакав тероризам. То сваки признаје. За тим се мора пазити на ириродна иомоЛна средстаа, која се још у првом добу детињетва појављују, и брижљиво их неговати, те тако да се по могућству нробуде