Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

КЛО НЛУКА

А и радња ока развија се врло рано ; и схваћање видљивих иокрета, величина, облика и свију иросторних односа напредује врло брзо. Ово је стадијум спонтаног посматрања и конкретних утисака, и он у исто време ствара ону неопходно нужну основу за даље школско васпитање. Образовање које претходи школином образовању, састоји се у развијању гласа, у незп посматрања оних стварии лпца, која су у најближој околини, и у свезивању имена са овим различним предметима. У колико су ове три тачке више и даље развијене, у толико је и дете снремније за методичку наставу у школи. Прва тачка, коју овде треба да разгледамо, односи се на старост, кад је памћење најјаче, и кад учење само оних ствари које се оенивају на простом памћењу претходи сваком другом учењу. Ово се примењује п важи за оно питање : како у овом иогледу стоје језици према науци т. ј. како стоји језик према неком више или мање уошптеном и у свезу доведеном знању. Но изгледа да је већ решена ствар, да се између шесте и десете године врло маломоже нре.дузети онога рада, који је свезан са тежим процесом суђења (мишљења), па ипак је дух у овом времену врло способан за образовање и врло примљив. ГГо свој прилици ово је оно доба, кад чисто памћење достиже максимум своје снаге. То се најочигледније огледа у учењу говора, и то не само у учењу речи п њиховог везивања са стварима, него учењу и схкаћању већих целина као прича, иесама и научних Факата ниже врсте. Ва лакше врсте стварних Факата, при чему се уопштавање само у толико примењује у колико је потребно те да се интерес појача и памћење олакша, као што је случај код геограФских појединости и нростијих приповедака, потребно је више чистог памћења него ма које више духовне снаге, па с тога оваке стварп и сиадају баш у ове године.

Да се теже науке, као граматика, механика и аритметика могу тек доцније учити и разумети, то је јасно већ и због тога, што се духу морају дати најпре прпмери конкретнога, а после и с тога, што ми немамо снаге да изнудимо онолику и онаку нажњу, која је потребна за везивања и раздвајања, које у тпм наукама треба вршити. Ово на првом месту зависи од старости, премда се то може учитељевим усиљавањем и изнудити. Прерано учење таких нредмета обично се зевршује тиме, гато се нросто Факта само запамте, јер се младеж може иодстаћи да гола Факгл п податке усвоји, а да и не појмп њихоз прави смисао. У оно доба, кад је пластичка снага духа (памћење) најјача — а то је од прилике између седме и једанаесте године — није безусловно нужно да иредмет има неког особитог интереса, и ако и то јога и више потпомаже памћење. За ученика је довољна и сама она унутрагања свест о снази, иа да му рад не буде мрзак и досадан. У вишим другатвеним, класама ^обично се ово прво време, кад је пластичка снага најјача, употребљава на полагање основа за стране језике као што су Француски и енглески. Против самога ®акта нема се шта приметити само што се често у томе нретерује, па се памћење сувише оптерети. И ако ми оно време, кад је памћење најјаче, употребљавамо за извесне духовне радове, за које је највшне памћење и потребно, опет и у томе времену ми морамо, у исто време, но негато чинити, како би се упоредо, а нолагано и постепено, развијало и суђење (мишљење). Занемареност овога развитка исго тако штетно утиче као и сувигае велика убрзаност. У овоме се добу не смеју све снаге употребити само на памћење и усвајање голих речи. Тиме се можеугушити и спречити и само схваћање и разумевање иравога смисла речи, те на тај начнн двојако сместц развптак судиље, мишљења.