Просветни гласник

гаколг, за о6разован,Е олеНМХ

Ми смо овде само хтели да наговестимо значај и важ.ност школа за образовање слепих, и да тако још унанред покажемо, да је ово донста једна хуманитарна, кодико и корисна установа, и то како за сдепе тако и за окате, међу којима они први живе. Међу тим, као што је познато, код нас још непостоје таке шкоде. И не само то; код нас има врдо мадо људи ко.ји ту установу добро познају, те по томе тешко је и оденити каке и кодике вредности имају школе за образовање сдепих. А то је, без сваке сумње, и у интересу саме те установе добро , да што већи круг добије јаснији и тачнији појам о њеном уређењу и раду. Ово је у толико потребније, што је већ и код нас први корак учињен заотварање једне таке шкоде, и према томеимамо раздогада се надамо, да није дадеко оно време, кад ћемо и ми почети да учимо наше сдепе бољем и достојанственијем животу. А број слепих у Србији ниј е мади. По најновијем попису у Србији има 552 сдепих — мушких и женских у разноме добу старости Ј ). Они сви данас иду од вашара до вашара, од сабора до сабора , и прошњом заслужују хлебац, док њихови слепи другови у другим земљама, с којима се Србија не може ни сравњивати у индустријском погдеду као образовани људи и вични мајстори раде разне занате, и живе од своје зараде, као и њихова оката браћа. Па и ако је у свима овим другим земљама свака струка и сваки занат препуњен радним и вичним снагама за разне иосдове, те слепи имају да се боре са ведиком конкурендијом на сваком нољу рада, Ј ) Ако су ови статистички иодатди тачии — у шта ми морамо веома јако да сумњамо, узимаЈућн у обзир нросечни број сдепих према окатима у другим државама — онда је Србија најсрећнија држава на делој земљи 1пто се тиче броја слепих. Јер, док у другим државама долази по један слеа па 1100 или највише 1500 окатих, (По Др. Скробицком у неким руским губерш,јама долази једап слеа на 800 на чак и на 500 окатих), дотле би у Србији, ако је горња цифра тачна, долазио једап слеи тек на 3442 оката. То би била необичиа срећа. II још бн веома интересантно било тачније нозпаги и те прилике, које су учиниле те ми, срећом, овако много одступамо од осталих земаља у броју слених. Ми ћемо се на ово доцније још једном вратити, и онда ћемо и цело ово питање Јасиије и оиширније изложити. За сад само наномињемо , да је горњи број слепих, премаброју становника у Србији сувише мали.

опет они, поред свију тих тешкоћа, зарађују тодико, да често живе од своје зараде, без пкакве друге помоћи. А кад се толика важност даје образовању сдепих, и кад се тодико троши на њихово васпитање у државама, које имају сувише како интедеагенције тако и Фабрика и занаџија за све могуће израђевине и иотребе, онда нам се и само каже, каке би и колике би вредности имало, кад би и наших 552 просјака било претворено у толико интедигентних и добрих занатлија. По томе је сасвнм јасно, да школе за образовање сдепих имају ведике вредностн и користи за цело друштво баш и оада, кад бисмо одбациди све хуманитарне.и остале разлоге због којих се оне подижу, иа их носматрали, као једну друштвену установу, са чисто материјалиог, економског гледишта. II баш овај други разлог, чини нам се, да је код нас много јачи, него ма и у којој другој држави, у којима већ постоје таае школе. А веа што се тиче хуманитарности и осталих обзира, због којих се захтева образовање слених, ваљда нико у Србији не може тврдити иди жедети, да у иашег народа има мање човечности него у других. 1 ) Ми сматрамо, да ће и ово неколико кратких наиомена бити довољно, да правда нашу намеру, што смо предузеди, да на овом месгу изнесемо једну кратку слику о шкодама за образовање слепих. Нама се чини, да је ово једно од оних питања, која имају иитереса за све кругове друштвене, а нарочито за оне, који се баве шкодским посдом у оиште; јер ови други наћи ће овде, иоред осталога још и много корисних ствари за свој стручњачки посао. Ми сматрамо као главни задатак, да овде изнесемо шта се и како се учи у таким за') Пдеју о отварању једве школе за образовање слених у Србији, најире је покренуо г. Др. Владан Ђорђевић. Он је пре неколнко тодиаа, обишао повише најбољих школа те врсте у НемачкоЈ и Аустрији, и у главноме проучио њихово уређење и рад, па је оида предложИо министарству унутр. дела, те је оно нослало два литомца на страну, који о државном трошку ову струку изучавају. У исто време г. Др. Владан је то исто учинио и за иодизање једне школе (завода! за I образовање глувонемих у Србији.