Просветни гласник

157

Лидели колики је успех Хајев сдепи ученик постигао за једну годиеу. Чисто им је невероватно било кад су видели како оеај нсти сленац који их је прошле годнне пред дрквом с нарицањем и запомагањем за милостињу молио, сад у један пут уме и да чита ц да пише и да рачуна, па још зна нешто из Земљописа, Јестаственице и других нредмета. Т?ј испит имао је великог значаја за цео даљи рад на образовању слепих, и на ши рењу школа, у којима се слепнма даје умно и стручно образовање. Академија наука изјави са своје стране, да је Хај доиста изнашао како средство тако и методу, помоћу које може сленима давати образовање, и да је на тај начин срећно решио једно врло важно питање, које толики векови нису билн у стању да реше. То је био јасан доказ, да, се у образовању вид може у великој мерн да замени другнм чулима: пипањем, слушањем и т. д. као што већ данас сваки може да види у заводнма за слепе како они ирстима читају исто онако као ми оком; а помоћу пипања и осталих чула изучавају скоро све лредмете, које и окати уче. Већ друге године Хај је имао око 15 слених ученика, а после сваке године све и више, тако да је убрзо постао читав завод који је после нредузела држава. После неколико година већ су и ирви ученици завршили своје образовање, н опда се још јасније видело како се образовањем од слепих просјака може да направи интелигентан и производан члан друштва. Из Француске су се школе за образовање слепих рашириле по целом свету, и данас нема скоро ни једне државе, коју је култура дохватила, а у којој не би имало нарочитих школа за образовање слепих. Данас Европа броји преко сто таких школа, а сама Немачка око 35. Поједине државе којпма је политичка прошлост срећнија, те су могле да упогребе све своје време на културни развитак, кад смо се ми моралп да борпмо једино за нацпонални п човечански опстанак дотерале су већ дотле, да пмају обавезну наставу како за окате тако и за слеае. Тако у Саксонској почну се образовати сва слепа

деца — како мушка тако и женска — још од 6-те године, и њихово образовање траје све дотле, док не добију сва она зпања, која се данас рачунају у опште образовање и док не изуче један, а често и више заната, које после раде као самостални људп. На неким местима у Саксонској, као што ћемо доцније видети, школовапи слепци образују читаво једно друштво, па заједнички раде неки запат, којп су у школи изучили: корпарство или ужарство, и са свим лепо живе као самостални мајстори. Па још кад видимо како опи израђују све оне предмете, које ми из Пеште и Беча добијамо, и кад узмемо у обзир, да за све то ми имамо, материјала у пашој земљи у пола оне цене колико се овде тај материјал плаћа , онда можемо приближно видети од колике су огромне користн оваке школе. Та, код пас још ни окати не израђују оне предмете, које слени науче радити у својим школама, и које опи после, по изласку из завода, и раде у каквој варошн и селу. За то у Саксонској и не налазимо слепца просјака. Школа је овде од слепог просјака направнла ваљаног мајстора, који од оног врбовог прућа, што код нас трули на земљи или неупотребљено остане на дрвету, прави дивне ручне корпе, као и све друге врсте, које се употребљавају за разне послове; а од оних кучина, што се код нас могу наћи у свакој сељачкој кућп, он испреда најФипији канап, ко.ји ми небисмо имали да пам није Пеште и Беча. А већ да и не говоримо о умном образввању, које данас слепи добијају у оним земљама, где пестоје нарочите школе за њихово образовање. Тек доцније, пошто упозвамо рад и резултате рада овакнх школа, бићемо у стању да разумемо све, шго данас слепац учи и научи. На овом месту да напоменемо .само још то, да слепи уче како читање и писање, тако и све остале предмете : правилну употребу свога матерњег језика усмено и писмено, Земљоаис своје отаџбнне и целе земље, Историју своје отаџбине и историју света, Рачун, Зоологију, Ботанику Минералогију , музику, певање и т. д. У коликом обиму изучавају поједине предмете, то ћемо доцннје иоказати, кад будемо говорили о раду у школама за образовање слепих.