Просветни гласник

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРННКА О ОСИОВНИМ ШКОЛАМА

деда, и како треба с децом те задатке расправљати, а и због тога, да самоме исииту дам што свечааији какактер. Како сам у великој већини школа прозивао све ученике на овоме предмету, то је излазидо да сам ја сам пропитивао бар једну трећину ученика. Пропитујућн све разреде један за другим сгарао сам се да дознам, како је изведена настава овога предмета кроза све разреде и каква јој је целина. Радећи овако нашао сам овај ресудтат. У свима школама рађен је овај предмет где више, где мање, сагласно савременим захтевима. Могу вам потврдити, да у главноме у Рачуну нема више мехаеизма. Нашао сам само неколико школа где учениди при усменом рачунању замишљају цифре по ваздуху и помоћу њих израчунавају задатак. И при писменом рачуну било је неколико школа, у којима учепици раде рачун, али не знаду за што баш треба онако радити. и зашто баш мора онако бити, већ раде више маханички. Велики број наставника стојп на правом путу у рачунској настави, Али сви нису могли да постигну довољне ресултате.Има доста школа у којима су усмени задатци врло мали, управо недовољни , а писмено се ради и нрелази врло много круг бројева одређен наставним програмом. Наставници у оваким школама нису никако иојмим ону логичну узајамност између усменога и иисменога рачунања. Они још не знаду да известан круг бројева, нли извесну рачунску јединицу, треба најпре обрадити очигледно и усмено, па онда прећи на писмено рачунање. Еомбинованих задатака, нарочито у комбинованим школама, нема готово никако. Од овога су часни изузетци школе у Петровцу, Кладурову и Божевцу (три старија разреда). — Свуда је најлошије рачунање у првом разреду. Ту се обично задају или апстрактни бројеви, или именовани, где обично долазе : крушке, јабуке, ораси, пера , табаци артије и ђаци. Правих задатака никако и нема. За дивно је чудо, што у четвртом разреду слабо раде и усмено и писмено правило тројно свођењем на јединицу, ма да-т-у у усменом рачунању, долази просто дељење и множење, и више баш ништа. Било је школа у којима се свођењем на јединицу није ни радило, већ ио старом механичном начину,

што ће без сумње деца 'заборавити чим се од школе одвоје. Могло би се оваких ситнида и замерака још наћи, али ја држим да бих отишао далеко, и с тога ћу да кажем још неколико речи о нрограму из Рачуна. У три нпжа разреда програм је одмерен и према снази дечијег схватање и нрема времену. У четвртом разреду има материјала сувише. Ако се жели, да се ученици потпуно извежбају у четири вида усменог и писменог рачунања, да то усвоје чврсто за цео свој век ; осем тога да тачно изуче рачунање с разноименим бројевима и т. д.; онда су у четвртом разреду сувишни одељди III, IV, VII и VIII. Не може се никако рећи, да је то материјал, који не би био приступачан дечијем схватању, али је Факат, да се не може сав материјал по програму изучити како треба и утврдити у дечијем памћењу као њихова својина. Могло би се још иристати, да се ученици унознаду са разломцима простим и десетним, али да помоћу њих раде четири вида рачуна, мени се чини, да ће бити сувишно. 2. Сриски Језик. После рачуна увек сам испитивао Српски Језик. Сам сам изналазио шта ће деца читати, час на једном час на другом месту читанке. Нашао сам ове ресултате : а) Читање. У већини школа прилично је савладано мехачично читање. То сигурно долази отуда, што се деца наморавају, да више пута читају један псти чланак. Ређе су школе у којпма се и логички чита. За логично читање нужно је двоје : да се добро зна читати механички, и, што је још гдавније, да се добро зна садржина онога што се чита. Ако тога нема, нема ни логичнога читања. С тога је потребно свакад ученицима објаснити тачно садржину чланчића, који ће се читати. Међу тим јасно се види, да се тога правила не придржавају многи наставници. Због тога је и логично читање ређе. Најређе је естетично читање. Позната је ствар, да оно зависи највише од наставника , бар више него механично н логично читање. У механичном читању могу се ученици и сами извежбати, логично читање може се научити показивањем, а естестично само сдушањем