Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

1 71

како други чвта, а за тим подражавањем. Једно је само питање : имају ли наставници времена за све то, нарочито у комбинованим школама ? То ћељо видети мало посде. б). Граматика. Ово је најлошије обрађена грана у Срнском Језику. Има приличан број школа у којима се нагађа која реч којој врсти припада. У бољкм школама приличио су рашчишћени појмови о врстама речи. Али о деоби именида на:особне, заједничке, мислене, збирне и вештаствене појмови су збркани. Исто тако у већини школа учениди нису на чисто са деобом заменида. Ја држим да то додази отуда, што наставниди немају, довољно вештине да у предавањима довољно расветле и објасне и да изведу на чисто иојмове о врстама ове две групе речи. И ако за овај предмет нема по програму методски израђеног упутства, нитијесе могло час пре израдити, опет има дела којима су се' наставиици могли лепо послужити. Осем врста именица и заменица недовољно су и нетачео објашњене још две групе речи, а то су: иредлози и ирилози. И ове две врсте речи, као и разликовање именица и заменица, уче се више иоказивањем и памћењем, него неким методским обрађивањем. То се најјасније види отуда, што у многим школама приликом анализе ученици погађају ове две врсте речи а чим их заиитате : што се та реч зове прилог или предлог; или које се речи зову предлози, онда ћете добити какав врло неразговетан одговор, или ћете га узалуд и чекатиОво што сам казао за разликовање именица и заменица може се у главноме казати и за разликовање глагола и главних глаголских времена. Да не бих улазио у набрајање појединих ситница, могу вам, господине министре, с тврдим убеђењем, казати, да знање из Граматике, као гране матерњег језика, стоји доста лоше у школама, које сам походио. в). Писапе. Из ове гране језика опажа се пршгачан напредак, од када деца раде на прописима државне штамиарије. При обрађивању овога предмета, опазио сам две големе погрешке. Једна је та, што иаставници не воде довољно бриге, да.се ученици угледају на лепоту слова у тексту дрве линије и да јој подражавају. Од ове погрешке још је већа та погрешка, што наставници не поклањају и довољно пажње да се ученици првог разреда

извежбају у правилном седењу при писању правилном држању пера и лепом исписивању црта и слова. Кад би се ово утврдило у првом разреду, онда би у осталим разредима ишао посао олако и без пола муке. Није ни мало тешко иојмити даје основ у сваком предмету главна ствар, а у писању главнија него игде. г). Декламовапе. Нисам доспео свуда, да питам ову врсту наставе, а и онде где сам доспео нисам иашао повољан успех. Ова се вештина нигде не учи онако како је прописано програмом. Нигде се не узму две, три или четири песмице за декламовање, па да их науче сви ученици једног разреда, већ се изабере по неколико ваљанијих ученика, који су више даровити и они се науче да по нешто декламују, а остали ученици нити уче нити знају декламовати. Ја држим да је овоме главни узрок то, што наставници немају довољно времена, а многи и сами не знаду како треба ову вештину предавати. То је лако по томе познати, што и у оним школама где су деца учила декламовати више причају него што декламују. Остаје ми још да кажем коју реч о програму из Српског језика. Читајући програм из Српског Језика иисам нашао ништа што би било за одбацавање, и што не би деца у основној школи могла савладати. Али је питање може ли паставник сав прописани материјал савладати у четвороразредној школи за онолико времена, колико је овоме иредмету остављено ? Даље је питање, да ли може наставник држати редовно сва предавања по признатим педагошким правилима, или ће окренути каквом старом методом, која само сирема ученике за испит? Да ли је материјала много, а времена малб могло би се леио рачуном видети. Време је иознато. Сад треба узети све часове које треба употребати на читаначке чланке, па онда часове на писање, граматику, и декламовање, н онда ће се видети да је доиста мало времена да се све лекције могу предавати онако како методика проиисује. Отуда и долази то, што ћете ретко наћи школу, у којој ученици знаду приповедати читаначке чланке. И ако се нађе школа у којима се зна приповедање, онда је то приповедање механичко од речи до речи. Ученик је по заповести наставниковој научио од речи до речи чита22 *