Просветни гласник

172

ИЗВЕШТА.ТИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ООНОВИИМ ШКОЛАМА

начку причицу, коју ће забсравити чим је престане чешће понављати. Међу тим ириповедање има велике важноети једно за то, жто се вежба ученик у иамћењу, 0 друго за то, што учи ону дену и поучну садржину читаначких чланака. Нарочито у читанкама првог и другог разреда има врло мкого лепнх чланака, које ученик треба да разуме и научи због врло лене, поучне и моралне садржине. И баш као за инат овако депој и ноучној садржини читаначких чданака приповедање је зануштено до зла бога. Оно је сведено или на механичко брбљање или на катихетична нитања. Ретко ће те наћи школу, у којој ученици знаду суштину причице, на је онда казују лепо и разумљиво својим речима и после из ње изведу поуку за живот. Међу тим доста је штета, што се онако драгоцен материјал из читанке првог и другог разреда употребљава само на то, да се ученици на њему вежбају у читању и више вишта. — Еако би требало програм Срнског Језика у четворазредној школи дотерати, те да ученици имадну више користи од овог предмета, о томе треба озбиљно промислити и програм дати на ревнзију каквој комисији У коју би ушла два три способна учитеља, која су радили у четворазредној основној школи. 3. Земл>опие с Историјом. а). Земљоаис. Иознавање домовине предаје се доста лоше у већини шкода. Све се предаје ио нрограму, али се не предаје методом који је за овај предмет признат као најбољи. Већина ствари, пли управо све, које нису у најнепосреднијој школској околнни, уче се на памет, онако по казивању. Изузимајући похвалне изузетке, наћи ћете пуно школа, у којима је познавање околине проучавано у школским клупама. Нити је излажено у околину, нити је што посматрано, нити цртано, нити је прављена разлика између природнога и нацртанога, већ је све учено по казивању и на веру. А многима је згодније веровати него се сам убедити. Међу тим наставници и не увиђају да нетачним н неметодским обрађивањем овога нредмета задају огромне тегобе и себи и својим ученицима. Изгледа да многи наставници не знаду да је проучавање места и околине најјача основица за добијање геограФских појмова : о селима, брдима, планинама, рекама, долинама, равницама и т. д.

Одатле им се може показати све што се у околигш види и о свему дати нравилан појам. Одатле је после лако улазити у ГеограФију о општини, срезу, округу и свему што се налази у њима. Земљописна настава ударила је рационалнијом методом. Многи наставници увидели су да то није скоро никакво знање, ако ђак уме на карти ограничавати округе, показивати брда, планине, реке, равнице и поједина места у њима, а овамо без карте не уме да каже скоро ништа. Увиђајући то, наставници се служе картом само као среством и помоћу цртања уче округе тако, да ђак може казивати оно што је учио и не гледећи на карту. Кад се од њега затражи да оно, о чему је говорио, и на карти нађе, он и то уме и разуме. Једини недостатак у овоме предмету тај је, што се не чине никаква уаоређепа као што би требало. Осем тога за земљопис у четвртом разреду нема карте, а нарочито за ерпеке земље нреко Саве и Дунава. Овоме недостатку ваљало би што пре доскочити, како труд и време и деци и наставницима не би ишлп узалуд. Ирограм за четврти разред није довољно јасан онде, где се каже : „Важнија места из старијег и новијегдоба. Знатнији историјски догађаји и важније историјске личности." Ваљало би казати која места, које догађаје и које личпости, како се не би ником давало повода да греши. Програм за трећк разред доста је опширан и само вештији наставници могу га исцрнсти у појединостима, а ирограм за четврти разред може се у главноме сав исцрпсти, ако би се још објаснило оно, што сам већ споменуо, да је у њему иејасно, и кад би било добре карте српских земаља. б) Историја. БиограФије историјских личности и историјски догађаји у трећам разреду, предавати су у приличном броју школа доста добро. Имало је до душе школа, у којима су деца знала само помен о каквој личпости или каквом догађају, али од таквога знања нема баш никакве стварне користи. Ја држим, да су историјске личности из најновије наше историје унете у школу , за то , да послуже омладини школској као узори јунаштва и самопрегоревања за ослобођење и спас отаџбине иснод варварског турског јарма. С тога ја налазим да није доста,