Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКХ О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

173

ако деца у основној школи науче, да је се нека историјска личност родила у томе и томе месту, и да је се борила за ослобођење отаџбине. Такво учење није ништа друго већ тортура за дечији мозак нагоиећи их да памте гола имена места и личности. Прави је задатак овакве историјске наставе у томе, да се у кратко изложи живот и рад једне историјске личаости тако, да се деца имају на шта угледати и да се могу чему научити из тога живота и рада. У осталом ја сам у ирошлогодишњем извештају онширније говоријо о овој ствари, па с тога сад налазим да је и оволико довољно. У четвртом разреду успех је из Историје слабији него у трећем. Има још нрилично школа код којих је у употреби Мала Српска Историја." Она је извор из кога деца црпу историјско знање. А докле год се деца служе њоме као ручном књигом, дотле ће бити слабе корисги од историске наставе. Жного је бољи успех код оних наставника, који су сами спремали лепе лекције из Историје, па их предавали деци , и деца их памтила , и оно што су запамтила исписала су на хартији било у виду задатака, било иначе. Програм из Историје за IV разред израђен је прецизно, али је сувише велики. Ако би се хтело све предавати у појединостима, како је програмом обележено, онда у неподељеној школи не би се могло савладати ни пола материјала. У обележеном материјалу има најмање 70 часова, рачунећи по три четврти у час. Кад ће наставник да држи толике часове, кад ће доснети да понови с децом оно, што им је предавао. Да се сав материјал савлада ваља више времена, нарочито с погледом на то, што је Историја предмет у коме се непрекидно уплећу два најтежа појма: време и аростор. Кад би се према садашњем програму вешто израдила Историја за основну школу, он би се могао редуцирати на онолико материјала, колико се може савладати. Како ће се израдити Историја, то ће се скоро видети. 4. Религија. Кад би наставници умели предавати овај предмет онако , како се и с религиозног и с педегошког гледишта захтева, онда би настава овог предмета стајала много боље него што данас стоји. Али у већини школа пре-

даје се овај предмет без икаква утицаја и на облагорођавање срца и на јачање морала у ученика. Само се прича, често механички, гола садржина баз икаквог уноређења и без икаквог извођења поуке за живот. Осем тога има наставника, који и не разумеју арограм овога аредмета. У првом разреду неки су се ограничили на то, да кажудаје Божић празник „у славу рођења Христовог" и т. д. Други су отишли толико у опширност , да причају по кад што ствари . које деца не могу никад разумети. Дакле колнчина материјала узима се неједнако. У другом разреду многи наставници разумели су програм врло рђаво. Тамо се предаје деци на врло чудноват начин о „празницнма." Уче се имена: лица, места, држава и народа а казују се године рођења. Деца уче рачунати до сто, а казују им се године рођења појединих светитеља, које куд и камо иремашују круг рачунања, што је за децу врло теретно. Најтеже је памћење имена која су тешка и врло непозната, а има их много. Ево неколикв таквих имена: Кесарија, Кападокија, Мала Азија, Назијанз, Антиохија, Бајрут, Палестина, Диоклетијан, Л.ндија, Римљани , Витсаида , Тарс , Киднкија, Дамаск, Ллстра , Ахав , Галилеја , Антипа , Ениват, Тракија, Средиземно Море, Л.атини, Цариград, Асен, Трново, Солун, Лаја, Пелопонез, Патрас, Ликија и т. д. Осем тога казују се неке ствари врло непојамне за децу. Међу тим ја мислим да је при прављењу програма била друга цељ, а не да се овако овај предмет предаје. Ако се што пре не исправи каквим упутством ово неправилно схватање програма, већ се и даље остане при учењу оволиких и оваких имена и бројева, који често износе величину, од 350, '379, 500, на чак и 8000, ондаје за децу сувише теретно. Осем свега овога деци се казуЈу на српском и неки кондаци и тропари на ир. овако : „Девојка данас рађа онога, који је вечан, и земља прнноси пећину ономе, који се нигде сместити не може" и т. д. Или на прилику овако: „Ходи народе да се поклонимо божанству у три лица: Сину оцу са светим Духом; јер је отац пре свију векова родио сина, који је свагда био с њим , и дух је свети био у оцу са сином славећи се, једна р сила, једпо божанство и т. д. и т. д.