Просветни гласник

173

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НА ДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

врши закон у погдеду ђачких изостанака и како наплаћује за ђачке изостапке изречене казне. Овако човек треба да пропусти много времена докле разгдеда цеду радњу одборову, и опет не може да ухвати свему рачун. Осем свега овога напоменућу овде један немио Факат, као знак прекора, а то је, да у једној школи нису никад ни држате седниде школског одбора, а у другој опет школи, наставница није никад ишла у седнице одборске, нитије што радала, ни тражила, нити била деловођа у одбору. VI Продужне школе Имао сам у сва три среза шест Продужних школа. Могу вам, не претерујући, казати, да у свих шест школа нисам нашао никакав успех. Узрок овоме не лежи у нераду наставника, већ у уређењу саме установе. 11о моме мишљењу Лродужна школа доноси врло незнатне користи онима, који се у њој уче, а чипи врло велике сметње раду и нанретку редовне школе. Ово се даје, тако рећи математички доказати, само кад се у рачун узму све околности нод којима стоји и у којима се креће Продужна школа. Стојим вам на служби, господине министре, да вам изнесем јасне и необориве доказе за ово што рекох, кад вам год то буде затребало. Због свега овога част ми је предложити вам, да Продужпу школу, као више штетну пего корисну установу укинете. VII Нредлози Узгред сам помињао овде шта треба где: променити, псправити и допунити. На овоме месту част ми је учинити вам неколика засебна предлога. 1. У четвороразредној школи тешко је прећи сав материјал из читанака за први и други разред. Сваки чланчић, сваку и најмању ситницу треба деци добро објаснити, испричати и показати, јер то захтева ступањ дечијег развитка у тим разредима. У четвороразредној школи наставник нема времена за то, п с тога ћете наћи, да деца или никако п не знаду садржину онога, што читају, или су ту садржину научила на памет — од речи до речи. То је једна штета, а с педагошког гледишта такав начин учења не сме се никако дозволити. С тога сам слободан предложити вам : да издате наредбу, по којој

би учитељима у четвороразредној школи било дозвољено да у читанкама првог и другог разреда пзоставе извесне чланке и да их са својим ученнцима не морају никако прелазити. Остале да морају прећи по усвојеном педагошком начину, тако да деца морају знати све песмпце и причице у читанкама и потпуно их разумевати, а остале чланчиће, који не спадају у ред приповедака, да морају потпуно разумевати, па ма их и не знала нрнчати. У читанкама за трећи и четврти разред налази се пуно материјала, који не спада у програм ни једног предмета, а прелази круг дечијег разумевањау нижој основној школи. С тога би врло корисно и умеспо било, ако се не могу израдити нове читанке, да се садашње читанке што пре ирераде и да се из њих избаци сав излишан материјал. Ако се избачепи материјал не може заменити новим, сувременијим и за децу нојмљивијим, онда је боље и без њега него са њим. 2. Ја сам на своме месту споменуо, да су нрограми неких предмета или претрпани, или нејасни или за ступањ дечијег развића претерани. С тога узимам слободу учинити напомену, да би било врло корисно, да се програми аодвргну озбиљној ревизији. 3. Да се нареди, да на сваком акту школског одбора мора бити потписан и учитељ или управитељ као деловођа школскогодбора, како се не би могао дешавати ни неспоразум нити каква злоунотреба. 4. Да се изда наредба, да казне изречене над родптељима и стараоцима за ђачке изостанке не смеју остати дуже ненаплаћене од два месеца дана. За то време може се кажњени жалити, ако мисли да је неправедно кажњен. На овај начин избегле би се извесне неправилности и не би се штетила школска каса. Ако казна за одређено време не би била извршена, да полицијска власт казнв надлежнога кмета. Остале предлоге споменуо сам узгред, на своме месту. Благодарећи вам на високом поверењу. којим сте ме одликовали, част ми је назвати се: 10 Октобра 1885 год. У Београду. Ваш поиизап слуга ј Ј ОКСИМ рт. ј ^АРКОВИТх писар минист. нросвете.