Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

17 9

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по А. В. (Нас 2. Филип Меланктон (1497—1560 г.) Верни пријатељ и иомоћиик Лутеров у реФормацији био је Фидии Меланктон, који је рођен у Бретену, једној варошици у ПФалцу. У половини петнаестог века живео је овде један честит чиновник, по имену Рајтер. Његова кћи била је удата за једнога тоноливца, но имену Ђорђа Шварцерда. Обе породице живеле су у најсрдачнијем приј атељству. Особито је међу новим паром владала таква слога и љубав, каква само доликује деци, која су одрасла у доброј кући и код поштених родитеља. Обоје су били благог карактера, врло радљиви и кућевни, а по духу времена врло побожни. Чак и ноћу устајао је смирени ЈЛварцерд из кревета и клечећи молио се Богу. Од петоро њихове деце Филип је био најстарији. Још у раној младости ноказивао је овај дечко највеће шособности, да постане угледан и радан човек. Добра нарав, миран дух, особита скромност свезани са снољашњом љупкошћу у ходу и гласу, чинили су те су га у сваком друштву волели. Али он није имао ни пуних 11 година, а већ је изгубио свога оца. На самртној постељи опомињао га је овај добри човек, да целог свог живота најпре пма у очима Бога, и да се боји злих времена и великих промена у свету. „Ја еам" — биле су његове последње речи — „преживео многе и велике ствари у евету, али предетоје још веће. Бог нека те чува и тобом управља." После очеве емрти деда Рајтер узе дете себи. Филип доби једног учитеља који се од свега ерца трудио, да му што више знања даде. Али кад му умре деда, онда је Филип остао без учитеља и морао је ићи у јавну школу — у Пфорцхаим. Управник

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Грубе-у)

овога завода јако је волео грчки језик. Но пошто овај језик није у тој школи учен, то обећа он држати лекције из њега оним ученицима који су били одлични у латин- , ском језику. Филип је учио и грчки и постао је љубимац управников. Еад је у ово време Јован Рајклин, славни хуманиста (зналац грчких и римских наука и вештина) дошао у Пфорцхаим и чуо како је дечко, који му је био сродник, веома даровиг и трудољубив, јако ее томе обрадовао. С тога му је не само поклонио више књига, него му је дао и грчко име Меланктон, што је буквално значило Шварцерд. Тада је то међу наученим људима био обичај. Меланктон је био тако разуман и споеобан да је у 14. години могао стушгги на универзитет. Он најпре оде у Хајделберг, (1510) а одатле (1512) у Тибинген. На овом последњем универзитету дође му до руке први пут Библија, која га побуди да по боље испита науку Христову и његових апостола. Одмах се одаде на изучавање Теологије. Он, као и Дутер, одмах одбаци сува и заплетена правила сколастичара, и одаде се једино изучавању Библије, од које је себи један комад набавио, чим му је томогуће било. Шест година провео је Меланктон у Тибингену. Њогов ујак Рајклин доби од куроиришта саксонског налог, да му предложи једног Филолога (зналца старих језика) за његов универзитет у Витенбергу. Рајклин се одмах сети свога вредног сестрића. Отвар беше одмах свршена и године 1518 Меланктон буде позват за про®есора у Витенберг као шладић од 21 године. Не гледећи на његову младост, њему су признавали велику наученост и универзитет у Лајпцигу ириредио је свечаност, при његовом проласку, 23*