Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ И1К0ЛСКИХ ИЛДЗОРНИКЛ 0 ОСНОВНИМ ШКОЛЛМЛ

1 67

ИЗВЕШТАЈИ ШЕОЛСКПХ НАДЗОРНИКД о жсцжтжма у осжовнжм школама за 1884-85 школску годину

XII ИЗВЕШТАЈ Јоксима Ст. Маркови+.а о испитима у срезовима: млавском, моравском, и пожаревачком у округу пожаревачком Госаодину министру аросвете и црквсних иословсс Сматрам за дужност, на првоме месту, да пзјавим своју вахвалност вама и Главном Просветном Савету, на поверењу којим сге ме одлпковади, изабравши ме за овогодпшњег надзорника основних школа. Исто тако дужност ми је да вамсе извинпм и за то, што овај „ Оашти дсо" извештаја нисам ноднео у року, којп је одређен вашим упутством. Ади знајући да су вам добро познати узроци, који су ми сметадн да овај део извештаја поднесем на време, ја узимам сдободу да те узроке овде не помињем. Ја сам актом вашим од Јуна ПБр. одређен да прегдедам шкоде и оценим рад и способност настакпика у срезовима: млавском, моравском и иожаревачком, округа иожаревачког. У ова три среза има педесет и три наставника и наставнице. Оспм овога броја имао сам да нрегдедам неколике школе, које су, због разних случајева, остале без наставника у времену пред саме исните, и поред ■гога неколико Продужних школа. Као што, ггрема овоме, виднте у ова три среза доста је велика обидатост у школама. Из посебног дела пзвештаја и из прилога који пду уза њ могли сте се уверити, да немам узрока да вам се тужим на рад паставника и на општи успех, који је у настави ностигнут. Оно неколико нерадника и неколико неспремних наставника чине незнатну мањану од целокупнога броја. С обзиром на све околностн, у којима се наше школе налазе, н у којима су се налазиде нарочито ове школске године због рада пописних камисија

није ни мало претерано, ако вам кажем, да је уснех: врло добар. Познато вам је да је овоме напретку био и остаје најчвршћи темел, нови закон о основним школама, и о основом се можете надати, да ће вам он из године и у годину доносити све боље ресултате, јер ће се на његовом основу учвршћивати све више прави рад, отклањаће се мало по мало сметње напретка, а прннављати све животнији услови за сваковрсни бољитак школин. Ко је иоле боље нознат са историјом нашег школства, тај мора признати , да је тај напредак последње неколике године, а нарочито од новог закона, ишао правиднијим путем и корачао бржим и сагурнијим кораком, јер су створени услови давади томе могућности. И ако се што пре сгворе још неки услови, који су за напредак основне наставе неопходни, и које ћу на другом месту сноменути, извесно је да ће напредак у основним школама коракнути, толпко колико се за сада ни иредвидети не може. После ових општих напомена да пређем на ноједине одељке, које сам намеран у овоме делу извештаја изложити, крећући се у границама датог ми упутства. I Настава у опште Приликом ревизије настава се у опште могла разгледати и ценити по каквоћи и по количини. Количина насгаве одређена је лрограмом сваког појединог предмета, а каквоћа наставе зависна је јединствено од школских посденпка. Сву количипу наставе, одређену, програмима, може савладати п наставник коме у опште нису познати захтеви сувремене недагогике, али такав рад нема истинске вредности. На нротившак дешава се, да наставник не савлада сав пронисанн материјал из иојединнх предмета, адп оно што је обрађено, сагласно је са модернпм захтевима педагогике. Кад год ми је, у вршењу ревизије, дошао онај први сдучај , увек ми је бидо неиријатно и осећао сам се незадо-