Просветни гласник

166 Злпиетт главиог

идентичним туђим (турским и т. д.) речима које су се у српски језик увукде; да има, тако исто речи, које су истумачене двема речима, једном срнском и другом идентичном туђом и т. д. Све ово треба иоправити и све се може нонравити, само да се писцу ^напомене и да му се нажња на то унути. Ради тога ћу овде из целога III деда навести само неколико нримера, по којима ће писац моћи сам потражити н понравити и остаде, поред којих сам на више места у рукоиису значење победежио. Тако: 1., Еод речи дие : шПћенгеих ^и' П ез1, тпосеп! ди'П ез1 (превод пишчев: „будућп несрећан, будући невин«) чини ми се да би згодније бпло: како је- • • •; — кад дие значи „на који", „нека", „од кад" и т. д. требало би да је то значење ноказано у иримерима, а њих нема; и т. д. 2., Међу српским значењима речи гаћоп1.аде, гаћоШеиг долазе и : . ириио ■ веткице", „ПЈЈеповедалац", „иреаоведалачки" ^ — јамачно случајне ногрешке, на које тек обраћам пажњу; 3., Каћогшг = „стврднути" — треба: стврднути се или отврднути; 4.^ НадиИег између осталих тумачења и: „накнадити, навасати 11 (навасати није тако блиско значењу накнадити ); 5., КасИаШе — „избрншим". Тако на внше места долазијош: изгладим, поправим и т. д. ОваЈ несрпски облик треба писцу свуда да уклони; 6., Кавасћаде = често и узлудно иовторавање". Ова стара књижевна реч долази врло често овде место: нонавл.ање, опетовање; 7., Кепсоиа поред осталога и = „усток", (боље: уснљускнвање); 8., ВаМез топтап1з = „покретни несак" и т. д., за које већ имамо реч; 9. 8а§епе = ? ,руска мера дужине и т. д". Или ову реч није требало ни бележити, или је казати како је Руси изговарају, па онда објаснити; 10., Та11е = „сала" и свуда носле тако. За ово имамо већ доста добро скројену реч дворана, 11., Та1оп (Г АсћШе = „ аовредимо место". Осим несрпског облика повредим незгодан је и овај сувише популарни превод ; јер ко не зна шта је Ахилова иета, неће му помоћи ни овако тумачење. — Цримера оваких популарисаних историских, митолошких ит.д. израза има још у овој нартији. 12., Те — с!еит могло је изостати, већ ако не стоји ту због францеског изговарања тедеом ; 13., ТеШе = «боја, фарба" ; Шп1иге = » тинитура, ра-

просветног савета

створ" ; 1е1п1иг &Г1е = „фарбарница* и т. Д; 14., Те1 дие1 између осталих тумачења и = „сређан" место: средњи. и т. д. По свему осталоме овај трећи део речника заслужује да се штампа као год и прва два дела. 26-ог Фебр. 1886. Београд • рВЕТ. јЗ V сЛОВИТл., Главни Просветни Савет усвајајући иримедбе г. г. реФерената, одлучио је: да се трећи и последњи део Фрапцуско -српског речника од г. Мастаса Петровића иримп и о државном трошку штамна онако, као што су н прва два дела овога речника примљена, но с тим, да се писцу доставе примедбе г. г. реФерената, те да их он узме у обзир и да ирема њима понрави дело, у колико се то могло буде учинити. РеФерентима је одређен хонорар за нрегледање дела, свакоме по стотину (100) дин. IV Г. Драг. Плајел редовни члан Главног Просветног Савета и члан дисциплинарног одбора, поднео је писмен извештај о Сретену Банџићу бив. учитељу из Еаменова у окр. пожаревачком,којије због убиства човека осуђен земаљскпм судовима на 15 година робије. Главни Просветни Савет усвајајући мишљење извесгиоца, одлучио је : да се г. Сретен Банџић бив. учитељ у Каменову, има сматрати да је престао бити учитељ и да је изгубио сва учитељска права од онога дана, када је због убиства судом осуђен. V Г. Свет. Вуловић, члан комисије одређене за прегледање наставних програма за средње школе са страие језикословне, нодноси програме из Геологнје и Опште Историје, изјављујући, да је комисија све програме прегледала и понравила. Главни Иросветни Савет примајући ово к знању, одлучио је : да се наставни програми за средње школе спроведу г. Министру Цросвете и црквених послова с тим, да један од чланова исте комисије буде дужан држати коректуру ових црограма, када се буду штампали. С тим је састанак закључен.