Просветни гласник

ЗАШтсттк гллпиог прос В егпог слпиГл

165

знв за више врста јабуке, преводи се: „нека јабука," реч вагсеИе, која означава врсту воденнх итида налик на иатке, само мањих, нреводи се : „нека ситеа натка." — Реч вреси1оп прот;,мачена је као справа којом се шири улазак извесних шуиљина на телу. Посде речи : „шушвина на телу" требало би додати још: н. ир. уста, носа и т. д. Није нужно, да се и дубље у појединости улази, када се већ и из овога што је напред казано, види како је потребно, даписад овај део речника још једном нрегледа, па да и оно што би и у ранијим деловима било за исправљање, исправи накнадно у овом посдедњем делу. Као што сам имао част и у мом извештају од 22. Јуда, 1874. г. наиоменути, за израду речника иште се удружена снагаразноврсних зналаца. Ио пошто су ирве две свеске речника г. Петровића о државном трошку штампане, досдедно је, да се и ова трећа и последња прими и штампа. На Св. Саву 1886 г. у Београду. јЗ. ј Јовановић. За овим је прочитан реФерат г. Свет. Вудовића ироФ. Ведике шкоде, о истоме делу, који гдаси : Главном Просветном Савету. 0 Француско -српском речнику нроФ. Настаса Петровића (сдово 11—2). који ми је Гл. Просв. Савет на оцену посдао, част ми је поднети Савету своје мишљење у овом: Ово је трећа и последња партнја овога ведикога речника. Ја сам, још с једним реФерентом већ једном казао у главноме своје мишљење Савету о њему, т. ј. о другом делу. За први део не знам који су биди реФеренти. За овај иак и трећи део, чини ми се, дошао је нов један реФеренат; иди, ако није са свим нов, а он није са мном заједно реФеровао о другом деду. Ово је, но моме мишљењу, незгодан начин за о^ењивање оваких дела. Или је требадо, да они реФерепти, који су прву (угдедну) партију прегдедали и по њој дади свој суд да се писцу може овај посао новерити, ирегледају дело и до краја; или је носле тога првога суда требадо остаде пар"'"те примати и штампати не тражећи другога

суда и коптроде (јер ко се у оваком посду покаже способан за једну партију, моа;е му се и осгали део посда без бриге поверити); или је, на послетку, још у ночегку требадо одредити писцу границе и правида, којих треба да се држи н која бн и познијим прегдедачима и оцењивачима бида мерило. Ну како ово ннје овако бидо, то сам ја, прегледајућн пре више времена други део овога речнижа, прегледао га као нову ствар, и том сам придиком казао у извештају свом, да се не слажем у свему с планом по коме је речнпк овај рађен и предложио сам неке измене, које је Гл. Просв. Савет онда и усвојио. Ну писац их није усвојио, и тај други део речника изађе без оних измена. Сам инсад објаснио ми је посде дично то тиме; да он није могао мењати илан свој у половини дела, пошто је првџ део, штампан нре више година израђен био ио истоме плану. И одиста је тако. И боље је што је дело продужено по нстоме плану, него да му је у другој трећини промењен обдик. И тако добивши сад и опет на одену трећи и последњи део овога речника, мислио сам да ми је сад дудшост само каза^и: 1., Је ли и овај део овога речника израђен онако исто као и нрви и други део ? 2., Има ли у овом делу ситнијпх недостатака, који се нри штампању могу исиравити ? На прво питање одговорам овде потврђујући. Овај је трећи део израђен онако исто као и ирва два и што се тиче ндана и пажње и марљивости. На друго питање одговарам: а., да има доста преписивачких погрешака. Тако има и речп, које су само Францески стављене, а поред њнх нема ни једнога српскога значења. Довољно је, да се ово овде само наномене, те да писац при штамнању на ј о припази. б., да има овде—онде понезгодно иди не баш са свим јасно преведених (т. ј. српски псказаних) речи и Фраза; да има речи, којима је значење истумачено старијим књижевним речима српским, место којих знамо данас за боље; да има речи, код којих поједина значења нису осветљена примерима, а требадо би да су; да нма речи, које су у основном значењу истумачене срнски, а у дериватима