Просветни гласник

164

ЗЛПИСНПК ГЛЛВНОГ ПРООВЕТПОГ САВЕТЛ

држе којег од познатих и нризнагих Француских дексикограФа. У речнику г. Петропића изговарање понеких речи означава се, међутим, противно правилима еовијих лексикограФа. По овим нравилима н. ир. I тоипИ треба да се изговара као наше љ, а у речнику г. Петровића оно се равна српском ј. Е. Ш1г6 сматра овако изговарање као иогрешно. Ради примера да иоменем неколике речи. Тако означавају изговарање н. нр.

Речи :

Е. 1,Шг6

II. ИетровиК

ОшпсаШе

(ксн-ка-љ)

(кенкај)

КаП

(раљ или но ингле-

(Р<*ј)

ски рел)

КаШепе

(ра-ље-ри)

(рајри)

КаПгои1;е

(рел-ру-т')•

(рајрут)

Ка(;а1,оиШе

(ра-та-ту-љ)

(рататуј)

КевШе

(ре-зк-љ')

(резиј)

КШеИез

(ри-љет)

(ријет)

К1таШе

(ри-ма-љ)

(римај)

КоирШе

(ру-ии-љ)

(руаиј)

ЗаППг

(са-љир)

(сајир)

8еП1епе

(се-ље-ри)

(сеЈЈм)

8о1ел1

(со-лсљ)

(солеј), ит.д.

Слово г

у Француском је

сугласник. Г.

Петровић означава , међу тим , изговарање неких Француских речи као да бп у њима г постајадо самогласник. Тако он пише н. пр. гетогЛа -(рвмор), гетрг^иег (рвморке), гезаас (рвсак), геззаГзп- (рвсезир), геззеггег (рвсере) и т. д. У иочетку и у срединп речи, које се из више слогова састоје, е није мукло (тие1) пего је иолумукло (зоигЛ), те се изговара врло кратко, тако да се једва чује. С тога то е и у изговарању не треба изоставити. А ради разлике од е, које се изговара (6 оиуег1 и е 1'егте), могло би се иолумукло е у срнском означавању изговарања нешто ситније писати. По овоме изговарање н. пр. номепутих » речи требадо би означавати: гетог&а (ремор, а пе [љмор) гетигдиег( реморке а н ергморке) и т.д. Пзговарање Франц. 1>ечи лакше би се научило, кад би с^ означавало по слоговима, као што то чине и новији Француски лексикограФИ. Г. Петровић изоставио је у свом речнику етимолошко разјашњење. Међутим, новијп дексикограФИ и у скраћеним реченицама означавају, откуд се која реч неиосредно доводи, не улазеЛи, наравно, у даље иојединости. Правидо је, да се у речнику уз сваку реч означи и граматичка врста њена. Г. Петро-

вић одступа од овог правада код имсница, којима означава само род, а не и врсту. Доследније би било, да се имепицама и врста означава. Француске речи г. Петровић у опште добро преводи. Но понегде би се и ту попешто имало да исправи или допуни. Тако етимодошко и право значење речи пепјесте: негито ; а тек кад са одречницом пе дође, гчеп значи ништа. Шеп се само погрешно и без одречнице пе употребљава у смислу речи ништа. Међутим, у речнику г. Петровића каже се за ггеп на ирвом месту, да значи ништа, без обзира на свезу са пе као да би то било етимолошко и право значење те речи; а нешто тек се на другом месту наводи, као да би ово било само споредно значење. — Реч гасе употребљава се у Француском и у значењу: нараштај или иотомство. Н. пр. Се си11е зе сопНпиега (оијоигв е(: развега (1е гасе еп гасе рагпп 1ез епЈаМз с!'1згае1 (8ас1, В1ћ1е). У речнику г. Петровића ово значење не помиње се. — У Францускоме честица ге, илн гб, долази у почетку неких речи, те означује час обнављање онога што те речи без те чесгице значе, као гемгг (опет видети); час повратак или обртну радњу, као героиззег (одбијати, одбити); час нонављање појма каквог простог глагола, као г&1гес1г (стешњавати, стеснпти; сгужавати , евузити). Ово треба да се и у речнику уз честицу ге, или ге, нарочпто изложи, те да се може како треба појмити смисао речима, које се том честицом почињу. У речнику г. Петровића честица ге, или ге, и не помиње се на по се, а камо-ли и да се разјашњава. Отуд и једностраио тумачење но неких речи које се том честицом почињу. Тако се н. пр. гесИге преводи само: „ио други иут казати," а не и : наново казати, оиет казати ; гев8сотр(ег, „ио други иуг шконтирати," а не п: наново есконтовати, оиет есконтовати, ге(еиг, ,ио други иут очарати," а не: наново очарати, оиет очарати. — Бакаттеп^ у свези са рачи раНег писац преводи говорити из искуства; а коректније би било превести говорити знанствено ; или са знањем ствари. — Речи које означавају генеричко име каквог биља, или какве жпвотиње, преводе се често као да би означавале поједине ии/1ивидуе, а не целе врсте. Н. нр. реч гегпеЧе или гатеПе, која је на-