Просветни гласник

294

врло богат. Његов сто био је свакад приступачан гостлма, а Нидерланђани су га ноштовали и волели. као гато је он то н ааслуживао. Јога већи љубимац народа био је Ламорал граф Егмонтски. Он је био леп и добар човек, снособан говорник и пријатан, те се могао сваком допасти. Али он не бегае онако мудар као Виљем. Кад је пролазио кроз улице Брисла, свачију је пажњу привлачно на се. Људи су хвалили његова ратна дела а матере су показивале деци фино и господско понагаање граа>ово. Оба ова човека у свези са гра®ом Хорнеом доведогае ствар до тога, да је Филип одазвао кардинала Гранвелу иатраг. Сам Егмонт отигаао је у Мадрид да код краља поради на томе и да учини неке представке. Али у његовој строгости према јеретицима није он хтео попустити. На против спалингга су се пушила сада вигае него икада. 4. Кад од свега не би пигата онда се триста благородника удружише за заштиту права и слобода отачаства и потписагае комиромис (иисмени акат) којим су се обвезивали за узајамиу помоћ. По том регаише да иду у Брисел, да намесници поднесу молбеницу. Године 1560 (5. Априла) уђогае на коњима више од трисга завереника у Брисел и у једном свечаном реду два. и два одогае у замак. Њих је нредводио Хајинрих Бредфодо иотомак старе графовске иородице Холандске. Оа страхопоштовањем предадогае они своју молбу: Кад је други ред угаао у салу намосница пребледи и упропасти се. У том јој један њен саветник рече Француски, да не треба да се плагап од лупежа. То се некима допало и да би ту погрдну реч, облагородили, назваше се Гејзи. На врату су носили медаљу са слпком краљевом и са натписом : „Веран краљу до просјачког гатана". Маргарита саоишти овај догађај краљу у Мадриду. Она се није усудила да без одо-

брења Филинова укине инквизицију, али је препоручила судијама да буду умерени док не стигне одговор из Мадрида. Инквизицион ■ судије, од којих су многи не радо своју службу вршили, радо су прксгале да не раде ништа. Код Евангелиста је бнла велика радост. Сни, који су дотле из страха тајили своју веру осмелише се сада и нова наука добп небројено приврженика. Млоги проноведници појавигае се сада и држали су своје говоре на отвореном пољу. Слугааоци су се оружали рапирима (врста оружја), копљима и пугакама, одређивали су места и ограђивали уласкв са карама и колима. Такве нроповеди слугаало је често до 15.000 људи, и гато је се жегаће наиадало на наиство, тим је говорник добијао вигае одобравања. Највећа галама билајеу Антверпену и око њега. По гато магистрат није хтео устунити ни .једну цркву евангелистичким грађанима, онда они излажаху на иољз и ту еу држали службе божје. Магистрат мољагае намесннцу Бога ради да сама дође у Антвериен, или бар да погаље принца Оранског, који једини ужива поверење грађана. Она учини ово иоследње. Али тога дана, кад се Орански очекивао, бпла је навала на све стране. Чинило се као да се цео Антверпен подигао. Све улице врвеле су од људи. Кровови на кућама били су притиснути гледаоцима. Кад је он најпосле дошао и старо и младо клицало је: „Живели Гејзи!" Други су викали: „Погледајте га, то је тај, који доноси слободу!". Али он озбиљно даде знак да треба да ћуте, а кад нико пе послугаа, викну он пола незадовољан, а пола узбуђен: „По Богу, зар не видите, пгта радите! За то ћете се један пут кајати, гато сад радите!" Кад је он угаао у варога узвици су били жешћи. Првог дана иотруди се он да поврати мир; јер и ако је његово срце топло куцало за отаџбину, ипак он није био никакав пријатељ нереда, који никад иису грађанима доносили среће. (Наставиће се)

-о;;о