Просветни гласник

296

ДУХ ПЛСТАВЕ

ј ући да се тај диктат после просто учн напамет као и сваки штамиаи школски „иреднет"; имајући на уму пајиосде и оно што су наставници изнеди из овога предмета пре но што су ступиди у основну школу, — ми насигурно можемо рећи: да се и Историја општа исто онако предавада као и сриска, и да је резултат био исти. А што је разликује од Историје српске, то је, што за њу није било штамнане књиге за децу те да уче из ње, него су деца морала и да је пишу и преписују, па тај диктат уче на намет, те тако имала једну муку и један посао више. Најоиштији је извод дакле и овде : диктовање, на иамет, механички. 5. Земљопис За Историјом одмах долази Земљопис. Кад се видело да догађаји историски без географске основице прелазе у басну, и иостају скаске, онда се зажелео Земљоиис да он покаже сва места и да Историји њену основицу. Сем тога и други разлози: да се „позна своја земља", да се сазна и воли своја отаџбина, и друго које шта, учинили су, да Земљопис одмах за Историјом долази у осповну наставу. Но пошто је оно, што би оп имао да изнесе, колнко живо, толико и широко и пространо, тако, да су дувари школски уонште врло тесни и узани да обувате само и понајгдавније ствари из његове непрегледне садржине, п пошто је, ма шта се одабрадо. сам иредмет о коме се говори увек далек и већ но томе апстрактан : то можемо ишчекивати да ћемо наћи да се и Земљопис, као и Историја, сведе на неки ред имена и циФара, који деца имају да попамте, и да то буде све. Разлика је једина та, ппо су тамо, у Историји, имена људи, а овде имена земаља и места, и тамо бројеви којн казују године, а овде бројеви којп казују величину појединих земаља и њиие становнике. Ирвобитна, основна садржина испала је и тамо и тамо. Иредмети сами, који чине ГеограФију, не уче се, него се уче њине цпФре и имена. А кад се то још напише и наштампа, иа да деци у руке, онда н шта можемо друго очекивати, до оно, што смо већ видели и у Историји и у свима досадањим предметима ? Подсигурпо дакле можемо очекивати, да ће и метод и успех бптп онаки исти, као п у Историје.

Да видимо шта веле извештаји. Известилац за округе смедеревски, крагујевачки и крушевачки (за 1879), који је све пом1 нуте предмете већином осудио, овде вели: „Земљопис се још по пајбоље предаје, ади се и ту појављују врло често једностраности, на нр. највише се забављају познавањем реке Мораве п њезиних споредних река п речица. Па онда се предаје без свезе са округом у ком се ученици палазе како ирема том округу теку знатније реке, како леже брда, вароши, друмови 4 ... Изасланик заокруг рудничкн каже само кратко: „С геограФијом обично теже иде но са Историјом, јер школе немају бољих мапа. Само сам на четири месга вндео нову карту Србије". Изасданик за ваљевскн н подрипски округ веди: „Оземљн и њеном облику, о њеном ковитлању и обидажењу око сунца, о сунцу, месецу, помрачењима и т. д. без глобуса и тедуријама не да се мдого објаснити нп одраслима а камо ли деци, о томе сам се имао придике и сам уверити. Осим тога у нашим школама нема ни књпга, којпма бн се могао учнтељ с те стране корпстити, нити у нашој школској литератури пма извесног популарног деда за објашњавање космичких н метеоролошкнх појава... С тога, ако би се ма шта хтело у овој области у шкодп прввредитн, првајеи неодољива потреба, да-се итд.". Изасданик један за Београд вели: „Познавање домовине и земљогшс учн се на више места механички". Изасданик крајински (1880 — 81) велн . „Предавање је земљописа бндо махом механичко, Јер деца не знадоше да граде разлику у расгојању, иовршини н т. д. Овоједошдо отуда што настава ннје вођена од места у коме дете живи, па шире, п шире до одређеннх распоредом гранииа". Изасданик за руднички округ вели: „Из ГеограФнје и нознавања домовине, већ далеко лошије стоји. У шкодама нисам пигде нашао карту Србије са присаједињеним окрузнма, као и карту бадканског подуострва, а без тога је тешко наставнику предавати овај предмет, кад деца сама не виде очигледно оно, што им се предаје. Исто тако нисам нигде нашао да су деца цртала своју околину, а још мање да су упозната са читањем геограФСких карата, као што би требало да је, н као што се чини у основним гпколама других напредних наро-