Просветни гласник

БУЏЕТСКА ДЕБАТА АУСТРИЈСКОГ МИНИСТАРСТВА 11РОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА

297

да". Изасланик крушевачки вели: „Земљопис Орбије предаје се по ручној кљижници, у којој има погрешака у предавању оба земљописа, што се предмети, места, окрузи, земље не уче у свези једно с другим, него се говори о свачем као о засебној целини. Одличнијп учитељи сачували су се од те погрешке. Поред тога они су чешће нзводили своје ученике у поље, и тамо их упознавали с првим појмовима из земљописа". Изасланик алексиначки вели : »Настава из Земљописа махом беше усмена, ретко где с потпуном применом на карти. Овоме су узрок оскудица у мапама и школска књига, у којој је више обраћано пажње на набрајање поједипих места и број становника, но на прпроду земље и народа". „Историја и Земљопис не нредају се у свези међу собом; тако, ако ученик покаже на мапи како историско место, не зна да исприча, шта се знаменито десило на том месту, или обрнуто, ако говори о каком важном историском догађају, а он не зна дапокаже на карти место, где се то десило".... „...Мапе иопала Јграшина, глобуси затворени у ормане, а деца замишљају Америку »с оне стране глобуса, како се находи".... То веле извештаји. Ми видимо, да се они готово сви слажу у томе, како је предаван овај предмет. Занимљиво је само то, што се изасланици жале на немање маиа и глобуса, па мисле већином да је то узрок неуспеху. Нема сумње, да би добре карте и глобови доста помогли, да се нешто боље и лакше разуме, али тако исто нема сумње ни о томе, да тегоба самога нредмета лежи у самоме њему, у удаљености и величини онога што он обухвата. И тако дакле потпуно налазимо

оно, што смо према природи саме ствари и према свима приликама и очекивали. Налазимо : да је и овај предмет предаван по књизи и на памет, с врло малом употребом мапа, а то значи: без разумевања, без довољнога разумевања, механички. * Еад се дуже време опробала ова метода; кад се видело да настава овога предмета никако не иде како ваља : онда се с разлогом рекло, да је то за то, што деца немају основних појмова за појимање овога предмета, па да им их за то треба дати, те их тако саремити за ГеограФију. Треба почети с оном ГеограФИЈом, у којој деца живе, и изучити прво оно што је најближе и што деца виде. После само шприти тај круг. Тако је поникло „Познавање домовине и света" или боље: Позвавање места и околине, (или околине и домовине, немачки НеГта&кипДе"). Тако је и у нас пре неколико година уведен тај исти предмет из истих узрока. Могли бисмо очекивати дакле, да ће не само овај предмет бити лакши за децу сам по себи, него да ће он одпста и за велику ГеограФију учинити што у име нрипреме. А ово бисмо тим пре могли очекивати, што за то постоји и књига од мпнистарства, која служи учитељима као упутство. Сем тога, овде барем не треба „мапа", „глобова", добрих „књижица" за децу, и т. д. јер деца имају ариродну и мапу и глоб и књигу око себе. Очекивали бисмо још, да се за децу буде највеће задовољство и срећа, пошто је везано с изласком у иоље, а ово са здрављем телесним, и толиком разноврсношћу и шаренилом чулним и духовним.

(Наставиће се)

Буџетска дебата аустријског мшшстарства просБете и црквених послова

(Свршетак)

21. Марта настављена јејош мало дебата о средњим гиколама, из које бележпмо говоре само двојице посланнка : Бера и Крауса , као стручњака. Први је нодигао свој глас да се не пренагли с реФормом средњих школа.

Нарочиго је говорио нротиву деветог разреда гимназијског, тражећи да се тај разред не заводи све донде докле се нотнунце не докаже да се за осам година не да постићи оно што је црописано. У осталом, сасвимје