Просветни гласник

'2 9 8 БУЏЕТСКЛ ДЕПАТЛ ЛУСТРИЈСКОГ минист

ирактички оиравдано што мииистар тражи да се од сада не примају више у гимназију деца млађа од десет година. Деда која сувише раио стунају у гимнааију јако заостају, једва у науци одмичу и најносде нропадају, — па онда се родитељи туже како су деца у гимназији преоптерећена. Но што ностоје толике мане у средњим школама, нису криве само школе, него и наставници. За тим је говорник стао поредити образовање које задобијају у учитељским школама учитељи основних школа с образовањем које износе наставници средњих школа. „Ногледајте", рече Бер, „колико се бриге поклања недагошко-дидактичком образовању наших учитеља осноиних школа, а с колишно су недагошко-дидактичних знања спремани на университетима наставници средњих школа. Није ни чудо, јер свакоме је познато, да университетски про®есори гледају и предају само науку, а шта је њима стало до саме спреме младпх људи Р Али није довољна само наука, већ сваки кандидат треба да у прсте зна и оно што недагогика и дидактика уче." „До пре годину дана био сам — рече говорник — члан комиспје за пспитивање кандидата за наставнике у реалкама. Поред своје струке пмао сам да испитујем и пз недагогике н дндактике. Верујте ми, на већину питања, која сам задавао, тако су одговарали кандидати, да се види, како су пред самн исппт набубали неку збирку и збрку знања у својој глави, алп ни о једном чисто педагошко-дидактичном пптању не умеју да даду тачна одговора. Дакле, лек је и овде, пре свега боља снрема самих иаставника, па ће се свет мање тужити на иреоптерећеност дечију у школама". Што се тиче наставнога плана, говорник је тврдо уверен, да тај план треба у многом погледу мењати, а нарочито из неких предмета треба много што шта брисати. Тако на прилику оно што је проппсано да се пређе нз историје превазилази ђачку памет. Тако н. нр. тамо се тражи, да се ириликом предавања нсторије, дечацима од 15 и 16 година казује и обраћа пажња на то како човек у своме развитку зависи од земље и земљишта на коме је поникао п одрастао и како се управо цело човечанство у културном ногледу развија. То су све лепа и красиа иитања. Само оно што се зове кудтурном историјом

\РСТПД 11РОСВЕТЕ I! ПРКВЕНИХ ПОСЛОВА

неће моћи дечија памет пикад схватити; као што ваља, јер то није за њу, но за одрасле и зреле људе. Па и у земљопису тражи се од деце више него што њихова памет може да савлада. Дете у гимназији треба да научи да чита с карте све што се с ње прочитатп и разумети може и да уме и да црта карте; али да ли ће знати да у Брну има 80000 пли 100000 становника и да ли је варош Иглава овде или онде, на то баш не треба много да се полаже; ко пма добро памћење, онћето и запамтити; само је и сувише претераио што се п на испиту зрелости тражи од свакога да мора знати на памет и таке ствари. И тако у наставном плану нма много што шта што би се могло изоставнтп. Место тога могло би се више времена поклонити другом ком предмету, који се сада онако маћијски предаје, као н. пр. класичким језицима који се данас предају у Аустрији с толишно часова да се на тај начин никад ни до века не може постнћи цељ коју гимназија треба да постигне. Ко је уверен као говорник да је латинска н грчка настава, заједно с математиком, камен темељац нашем целом образовању, тај мора бнти за то да те предмете ваља енергичније застуиатн и пеговати, ако хоћемо да постигнемо оно што треба да постигнемо. Услед речи министрове, да није пријатељ реалкама, узео је говорник те школе у заштиту. Реалке одговарају ирактичној потреби. Оне су потребне п због технпчких великих школа и с тога се не могу укннути. Говорник прнписује себи у заслугу шго је некада, кад је бно у просветном савету, иокренуо и извео, те се реалка од шест година нроширила на седам и што су пз ње избачене чисто практичне струке и пребачене у занатлијске школе. За то се он и заузима за реалке, јер оне одговарају ономе што се хтело иостићи кад су реалистичке струке одељене од класичких и још би се боље та цељ постигла, да је се у своје време већа брига поклањала учењу нових језика. Но то се није учинило. Завели су Фрацуски и енглески језик, али ни једном ни другом нису дали довољно часова колико је требало за важан успех, нити се пак постарало да се нађу ваљани и спремни наставници за те предмете. У том ногледу може се још надокнадпти што је изгубљено; треба младиће, кад сврше ре-