Просветни гласник

МОНТЕСКИЈЕ,

РУСО II ВОЛТЕР

305

шта није тако сидно и револуционо утицало, као велика открића извршена, у другој половини XVII века, на пољу математике и природних наука. Разум људски наоружан новим начинима испитивања какве му препоручише Декарт и Бекон, нарочито Беконовим експерименталном и индуктивном мет.одом, долазио је брзо и у кратком времену, до резултата какви су задивљивали ученог и неученог. Ти успеси рушили су, с једне стране стара нагађања оснивана више на веровању, а с друге стране утврђивали су веру у способпост разума човечијег да може истине откривати 1 ). ' Међу многим проналасцима на тим пољима, никакав проналазак, ниједно откриће није тако револуцијоно било као Нјутново откриће закона гра^итације, или закона по коме бива опхођење небесних тела око својих сунаца. Тим открићем утврђени су, за навек, погледи Коперникови. Са повим погледима па организацију планетарног света н његових револуција нису могле остатп многе предрасуде н веровања која су била везана за стару, Птоломеову систему. Како се ведрије и слободније поглед човечјп од тог времена могао губити у дубине неба звезданог кад се зна, да на њима нпсу седишта злих духова и вештица, да планетама пе унрављају духовп или ћуд божанска, него стални неумитни, вечитп закони који влада1у сунцима исто тако као сићушним труном материје. Како се морао изменити појам сам о божанству ? Треба читати деистичке списе XVIII века, у Енглеској и Францеској, па да се види како се свуда, ослањајући се на успехе разума на природним наукама, тражи његова влада и на иољу богословља. Зар је разум људски, који објасни васијону, недостојан е немоћан да изиђе на поље вере? Као лозинка постало' је од то доба ме иримати ништа што се разумети ме може. А кад то постаде лозинка, како отпадоше многе догме хришћанске вере и других вера, због којих' се један век раније цела Еврона беше усколебала и око којих се народи трше и сатираше. Тако је једна велика истина, достигнута на нољу математичке науке, мењала погдеде ') 0 утицају тих проналазака па мишљење и моралне науке треба читати НеЦпег'8 бевсћ. XVIII Јаћгћинс!).

п на нољима оних наука с којима рекло би се математпка пема никаке везе. Онако, како се тражаше од сад разум као оцењивач шта треба вероваги на пољу вере, тако настаде тражња његове владе и на пољу других морадних паука. „Разум треба да цени и шта је добро а шта је право у жпвоту људском," уђе као прво начело и на ноље наравствене и њој сродне правне науке. Нас би то одвело дадеко, кад би смо хтели описивати од каквих је важних и велпких последица било то ново начедо на тим пољима и како је оно силно утицало на практички живот. Као што се на пољу богословља рече, што није разумљиво не треба веровати, тако се на пољу подитнке и политичког теоретисања ноче говорити, што није разумно треба рушити, или оно што разум људски нађе да би било мудро п корисно треба устаповљавати. Никад није вдадало тако као у XVIII веку убеђења, да се сваки народ, без обзира на његов ступањ образовања, иди на његове наслеђене, иеториске навике, може усрећити каквом новосмишљеном друштвеном организацијом или каквом новом вером; из тог убеђења писане су нове теорпје социјалне и прављени нови ритуали религијозни. Још нскуство самог XVIII века показало је неоснованост тог убећења, ади оно плуструје ипак, како се тврдо веровадо у ведику моћ разума човечајег. Поред резултата ведиких нове испитнпчке методе на пољу природних наука утицали су на слободоумље књижевно, XVIII века, процес друштвени који се од дужег времена у Европи почео вршити, ади у последње време, и нарочито у Енглеској, брзо и видно напредовао, а затим и политички догађаји у тој земљи, на крају XVII века. Старијим чињеницама историјским какве су још изодавпа почеле рушити сталеж арисгократије, која је, као што се зна у средњим вековима једина са поповском кастом имала политичких ирава, и рушити у користједног трећег сталежа, живља варошанског, придружиле су се у другој полопини XVII века нове, многе јаче чињеиице. Образовање школско и радиност којој је увећани и савршенији међународни саобраћаЈ дао живља полета, а открића нових, иространих и богатих зе39