Просветни гласник

334

НАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

већ говорено о инсектима као једној заеебној класи; а ако ово носледње није претходидо, онда је и читаво објашњење сакато, и онда би се морало иредавање удесити на други начпн. Најире би се морадо ноказати како изгледа дентир и каког је облика. Ово би било деци већ у неколико нознато, и тиме би се побудила, да лентира мало иажљивије размотре, кад га опет виде. За тим би се морали сиоменути и скривени органи његовога теда, које дете не може видети сдободним оком него иомоћу микроскоиа, или микроскоиски уведичане на слиди. Овакав би оиис био довољан у оном стадијуму. За тим би се говорило о детењу и нокретању лептира, па онда о начину како се као и чиме се он храни; а све ово је за свакога интересантно. 11о томе би се могдо у оиштем прегледу објаснити, како леитир мора да ирође кроз оне чудновате промене, док не постане потиуно развијен. Ово треба ноказивати на истинским примерцима, мли, ако ових нема, онда на сдикама. Тек за тим, на посдетку може се објаснити, како лептир спада у класу инсеката; а^ за тако објашњење о читавој класн, може се узети у помоћ оно, што деца већ знају о неким инсектима, као муви, комарцу, пауку, чели и т. д. Па баш и кад се без икака реда наводе примери, оиет мора бити неке поступности и поретка, јер иначе објашњење неће бити добро. Напредовање од познатога непознатоме, од неодређенога одређеноме, од индивидуалног или специје општем — то се мора строго имати у виду у сваком раду и објашњавању. Но лични интерес појединих предмета и овде ремети поступни ред у изучавању. Дете готово пре свега упозна људе, децу, жене, девојке, за тим мачке, нсе, коње и тице. У научној се зоодогији готово на иослетку сномињу духовне особине животиња, па често се баш са свим и изостављају. На против ми добијамо о људима и животињама

извесно површно знање помоћу симпатије или других осећања, и то на тај начин, што на њихов спољни изгдед нонашање и покретање обраћамо пажњу. Природњак иочиње са свим с противног краја, и није га дако сгићи подазећи с нашег краја. Јасно је, да изучавање јестаственице морамо подедити у три сгадије. Први је стадијум без икаке везе, и ограничава се само на наговештаје. Овде се не иази ни каки ред, само што се удешава и иочиње са оним, што ће имати утицаја на детиња осећања; што ће, дакле, детету бити занимљиво. Ово је управо само нонављење и продужавање оннх утисака, које је дете раније и случајно добило о минералима, биљкама и животињама. За тнм има један другн стадијум, кад се дају поуке научног облика, само не по строго научној методи. Овде већ не сме се иостунни ред губити из вида. Овде се морају описи поједнних иредмета из јестаственице настављати на поуке, коЈе су раније дате, и ово носде мора сдужити као основа за доцније још научннје изучавање те науке. У свакој настави, па и овде, поступно напредовање од познатога ненознатоме, мора се сматрати као стално правило и основа, па ма колико била предавања нроста и од правог научног изучавања удаљена, које долазе тек у трећем, завршном стадијуму. Сад разгдедајмо наставу из геограФије, у којој је метода, сем можда аритметике, најсавршенија. Поступан ред од познатога непознатоме особито је добро изведен у географској настави. У овоме се ногледу нарочпто одликују учитељи у немачким школама. Са свпм је тачно оно тврђење, да нрве геограФске појмове дете добија из својенајближе околине. Брежуљак, долина, река, ноље, равнице — све се то мора најпре видети, и врло је добро да се више таких цредмета виде и посмотре пре него што се почне са цравом наставом из геограФије. Са свим мала деца не могу појмити геогра ®ски