Просветни гласник

535

значај оваких ствари. Тек у доцннјем стадијуму снаге за схваћање, добија се снособност, да се могу представити брегови, реке и т. д. и других земаља. Да се потпуно и тачно представи река треба много духовне снаге, јер за то је нотребно да се може представити брег, на онда долина и цела област речног елива. као и положај њен према околном земљишту. 0 сваком овоме делу посебице, и то одређепим редом, мора се у очигледној настави говоритн, разделивши све то у вигае лекција. У свези са овим стоји и познаиање четири стране света. Ово је једна од најранијих апстракција, које се од ученика траже; то спада, по тежини појимања, у виши стадијум аритметике. Овде ће се најуспешнпје радити, ако се узму за иолазну тачку предмети из непосредне околине школине, која је деци добро позната, па се према њима буде показивало које је исток запад, север и југ. При томе ће имати уобразиља да од оног познатног предмета, који лежи рецимо на западу, продужи тај правац речи и даље; тако и од нознатог предмета на југу, северу и истоку. Објагањавање сграна света може се лако довести у свезу са ноложајем сунца, и тиме ће се одмах учинити почетак за астрономску лекцију. Али учитељ се мора чувати, Д1 оваке лекције не прогаири и преко непосредне цељи, коју он хоће да постигне. „Прва настава у геограФији," вели Сиггге, „треба да буде живописна и описна; она мора почињати са природном околином детета, коју оно може посматрати, показујући нравце п удаљења разних предмета, који се у њој налазе, према гаколи, а тако и самих предмета једног према другом. На овај начин настава ће имати да се бави : са брегом, брежуљком, потоком, реком а-

вницом, тумом баруштннама, плоднпм земљиштем, острвом, језером, морем, гребеном, кућом, двором, вароган и т. д. и то све гато се може од гаколе прегледати. За тим ће се говорити о производпма околине: животињама, цвећу, дрвећу, воћу и металима, па онда о људима у том пределу, о њиховом занимању, обичајима; о њиховој храни и оделу. Наставом се мора дете побудити, да сравњавањем онога, гато у својој околини види са оним, гато се налази у другим пределима и земљама, п гато оно не може видети, може себн створити слику и о геограФским ириликама у другим пределима и климатима. Ако је могуће, треба деци износити производе и поједине нојаве из других земаља, а оно гато се не може тако очигледно иосматрати, морамо оставити детнњој Фантазији да то створи према нагаим онисима и причама. Ово је кратак преглед онога тока, којим треба настава из геограФије да се даје". Тегако је веровати, да је могућа така настава у прво време. Пре свега ту се узима, као да је дете имало довољно прнлике да места и иоједине нредмете довољно посматра. Ва тим се нретпоставља, да дете није посматрало своју околину само због свога малог задовољства, које оно у то доба може наћи у стварима своје околнне, него бага нарочито за то, да те ствари и предмете добро упозна. Даље се узима, да дете има довољно конструктивне снаге или снаге за уображење, да различите појавеи предмете, које није видело, може представитп у своме духу. Не може се веровати, да дете испод десет годнна може бити сиособно за таки духовни рад. Таква духовна напрезања може вргаити тек добро васпитаван дечак од 12 до 13 година; јер то скоро граничи са највећим развитком снаге за схваћање. аће се)