Просветни гласник

336

Ш К О Л Е У

УГАРСКОЈ

ШКОЛЕ У Сваке годипе подноси угарски министар просвете и црквених нослова законодавном теду извештај о стању осноиних и средњих школа у Угарској, а сваке треће године опширнији нрегдед о њиховом стању и напредовању. То је тако прописано за основне школе законом од 1868. г., а за средње законом од 1883. г. Сад је изишао 14. извештај о стању основних школа у 1883-4. шкодској години, из кога ћемо саопштити својим читаоцима важније податке онако како ихје изнео проФесор Швикер у једном свом чланку који је изишао у Дитесовом часопису „Педагогијуму" у свесци за Април ове године, пошто је из огромног званичног материјала одабрао оно што може интересовати свакога који се бави школом и науком. * У Угарској (где се рачуна и Ердељ и Ријека, а без Хрватске, Славоније и с њоме споЈене војничке крајине) броји се данас 13,749.603 душе и 279.770 квадратних кплометара површине. У њој има 12.692 политичке онштине и у тим општвнама било је 1884. год. свега 16.205 народнпх (основних) школа. И тако долази по једна општина на сваких 22,,, а по једна основна школа на сваких 17,з квад. километра површине. Год. 1869., кад је у ствари доиста ступио у живот угарски закон о основиим школама, било је тих школа свега 13.798 и према томе, за 15 година, порасгао им је број за 2407 (иди 17, 5 на 100). Напредак је доиста очевидан, јер долази преко 160 новпх школа из године у годину. Пре 15 г. било је у Угарској 1598 онштина које или нису имале своЈе нарочите школе или нису своју децу ни у другој којој школској општини школовале, а данас, т. ј. 1884. г., нема више од 305 таких општина, јер 10.623 општине имају своје школе, а 1764 општине шиљу своју децу у друге општине на школовање. Но поред свих ових званичних података, може се рећи да у Угарској има више од 2000 политичких општина које немају своје основне школе, јер то што се вели да се њихова деца школују у другим општинама с којима су у игколској заједници, то је речено тек само онако — па хартији.

УГАРСКОЈ Кад у овом погледу поредимо пашу земљу с Угарском, наћи ћемо пре свега да је Угарска насељенија од краљевине Србије, јер у Угарско.ј долази по 49 становника на 1 квадратни кплометар, а у Србији само по 34. Даље ћемо наћи да је у Србији, од придике у исто време (1883. год.) било 641 основна шкода, а то значи да долази по 1 основна школа на сваких 76 кв. кидометара. У том смо погдеду дакле скоро 4'/ 2 пута назаднији од Угарске. Као нгго ће бити познато нашим читаоцима, не само у Угарској него и у многим Ј 'европским државама, о основним школама воде погдавиту бригу општине (подитичке или вероисповедне), приватна друштва и лица и т. д. О државном трошку пздржаваних врло мало има основних школа. Тако је и у Угарској. У њој, 1884. г., беше 503 основне школе о државном трошку, (а нре 15 год. није је ни једне бидо), 1844 осн. шкоде о општинском трошку (а 1869. г. било ихје само 479), 13 651 основна вероисповедна школа, које дотичне црквене општпне издржавају (а ире 15 год. било их је скоро толико исто, т. ј. 13.319) и 207 приватних основних школа (а колико их је било пре 15 год., не зна се). Што се тиче вероисповедних основних школа, од њих припадају 5327 римо-католицима), 2181 православним унијатима (а то су највише Румунп и Русини) 1797 источним православним (— хо су највише Срби и нешто Власи), 2332 евангелицима хелветске вероисиоведи, 1439 евангелицима аугсбуршке вероисповеди, 56 протестантским унијатима и 509 су јеврејске. Као што се види из ових података, број вероисноведних шкода преовлађује. Како оне стоје нод искључивом уиравом дотичних самостадних вероисповедних вдасти, то се по себи разуме да та уирава не молге бити једнака у многом и многом погледу. Вероисповедне су школе, у неку руку, израз народности и у њима се, поред дотичне вероисповести, негује ногдавито матерњи језик, а по могућству и историја; за то су оне и пале општинама на терет. Но државна власт и у Угарској, као и у другим земљама где живе разне народностп, настојава да што више