Просветни гласник

545

кључно негативан. РеФерат о трима српским лсторијама иоднесеним Главном Просветном Савету, којп је штампан у VII свесци омогодишњега „Нросветног Гласника", и дочек Срећкокнћеве »Историје сриског народа" код наше и руске критике, довољно нас о томе обавештавају. Зато смо и изабрали онај други нут као позитивнији. Учинило нам се, даће задатку овога чланка бити боље иослужено, ако нриказом и нримерима нроговоримо чнтаоцима овога часописа, који за та нитања могу имати највише интереса, о неким делима народне историјограФнје у Француској, која су тамо за шиЈ >у нублику и за наставну школску нотребу израђинана. Сноменућемо мимогред једно понајстарије дело из овога века (8Ј8тош11), а за њим два од пајновнјих иопуларннх израда Француске историје (Непп МагИн, Си12о1), нрећи 1>емо по том врсно дело В. Дирија за школску наставу, а завршићемо најновијим делом (А. Кашћаш!), које данас и заслужује највећег интереса, представљајући занимљиву новину у школској књижевности у ногледу правца, израда и намене.

I Нас у овоме послу интересују само прегледи целокупне историје, а пе дела о појединим периодима или одсецима исгорије Француске, којима је литература Француска врло богата. У историјској литератури Француској револуција чини велики нрелом. Историјска литература нре револуције није се нопела била на виснну осталих грана Француске књижевности, изузевши дела Босиетова, Волтерова и Монтескијева, која су, особито у њихово време, имала извесну вредност. Билоје учено писаних мемоара (у којима је нарочито богата Француска књижевност), драгоцеиих зборника и чудноватих нсторијских система; али пије било дела писаних с неиристрасним духом н с проницавањем у суштину догађаја, није било историја, које би биле угодне и пријатне за читање, и у којима би се све са потпуном истином представљало. Тада су историје нисали људи, којп су били само књижевници, који су државне послове иознавали само из књига, а нити су их кад радили, нити су гледали како се раде. У онај мах још иије

било Француске револуције, тога страховитог коментара пародних покрета п народних послова, тога тумача многих загонетних појава из прошлости, који у време аисолутне краљевске власти у Француској, никоменису били разумљиви. Геволуција је, у оеталом, и сама собом нробудила жив интерес за историју и за историјска изучавања. Опа је па једпу страну помогла да се истинитим оком погледа на историју, а на другу страну је ње ради историја постала нотребна. Носле страховитих догађаја који иреврнуше Француску и испреметаше Европу, људи су стали и замислили се. С тугом су управљана науци нитања: да ли је човечанство само играчка случаја, или у свету моралном нма закона, којима народи могу каткад и да се не покоре, али испод којих не могу никад избећи. То се питање иојавило већ и у XVIII веку, али се одговор на њ пије умео Добавити. Писци се нису умели да постарају да догађаје н струје нокрета како ваља схвате, и с тога су иоуке, што су тражене од таке историје, иснадале погрешно. Странке нолитичке у својим страсним борбама старале су се такође да ухвате историју свака у своју службу као саучесника. И иошто је све то иротутњило; пошто су догађаји револуције бацили светлост јасност.; ц разговетности на много којешта нејасно и неразговетно у историји; иошто се и литература иесничка из уображавања обрнула к истинитости и ирнроди, дошло је време да све то створи пову историјограФију у Француској.Иосле револуције и свију погрешака и у историјској литератури и у народном жнвоту — дошло је време, да се није могло робовати никаквим обманама, да су многа оштра убеђења ублажена и згдађена. Историја је већ имала шта судити, ц она је м.огла да ночне свој прави посао. Али како се, у опште, човечанско посматрање пређашњих догађаја мора кретати или у више иасивном мирном излагању, са што тачнијим разумевањем, или с философским суђењем, то се и нова историјограФија Француска, која се иочела под ресторацијом, то јест после васпостављеља монархије (1815 — 1848) поцеиала на два главна нравца, према више философском пли више иосматрачком складу ума својих обрађивача. Једнп су пак мешалп и један и други пралац, и баш су ио овоме мешовитом правцу израђивапа