Просветни гласник

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

3 4 3

она дела о целокупној исторпји Француске, о којима ми овде хоћемо да говоримо. Први иисац који је историју Француске у целини обрадио био је чувени и заслужни Симонд де Сисмонди (1773— 1842), ио вери иротестанат, родом Швајцарац из Женеве, који се много бавио питањима народне еко номије. Њ.егово прво велико историјско дело било је Шб^оЈге с1ез гери1>Идиез ИаКеппез (Исторпја италијанских ренублпка), које у другом париском издању броји десет свезака. Може се још номенуги дело Бе 1а НШга1иге (1и ш1 (Н (1е 1'Еигоре (0 књижевности евроцскога југа) у четири свеске. Најглавније му је велико историјско дело ШзШге (1ез Егапда18 (Историја Француза) штампано у Паризу од 1821 до 1844 у 31 књизи. И ако га Фраицуска критика не сгавља на висину коловођа историјскпх школа, као што су Гизо, Барант, Тијерп и Тијер, о његовом делу, нрвом новом делу о целокупној историјп Француској, говори се с великом похвалом. Као главна његова заслуга приписује му се огромно знање. Он је познавао све изворе, ои је читао све, размишљао о свему, процењивао све. Ади се не може одати иста похвала његовом гледишту. Он није хтео, или није умео да се пренесе у опо време о коме би иисао. Био .је неумољив п неноколебљив у својим мислима и гледиштима, и нримењ\јућн своје пдеје и своје гледиште на времена нрошла, он не прашта ни за оно, чиме се та времена никако не могу кривити, што је за њихјош било права затворена или још ненаиисана књига. Како је сам био економиста, он се срдн на средње веиове што се ннсу умели користити његовпм пдејалима јавпога нрава и народне економије. Тако исго ои никако не може да оирости шеснаестому веку што нијт иозпавао философскј ' толеранцију века осамнаестог. За чудо је, како је Сисмонди мало разумевао прошлост, коју Је тако добро иознавао, како се мало знао у њу препети, како није могао схватити њихова осећања и покрете њихових ноступака који су из са свим других узрока текли. Али пошто је тако ценио и судио, зло расположење је његово често и на само нричање утицадо, што се, и по себи већ, избећи не да. У нсторијским сликама које црта Сисмонди нема оие топлоте која долази од уображења. Видп се, да

он није могао да одвоји рад истраживачки од рада редакторског, п да је нисао све једао задругим, не шчекавши да прво проучи све, на да после пише, исирављајући једно другпм, и користећи се у рапијим вековима оним штојенаучено ирп изучавању познијихвекова. Истим је иутем ишао, али је до бољнх ресултата дошао Ханри Мартен у своме делу Шз1;о1ге с1е Ггапсе (Исторпја Француске) која је штампана у Парпзу 1833 — 1836 у 16 књига, после 1837 — 1854 у Паризу у 19 књига. Писац је провео цео век нзучавајући ц радећи то дело. Његово је дело рађено с великом нажњом и савесношћу. Али иошто је свршио велико своје дело о историји Француске, писац је нанисао друго : Шз1о1ге Ае Ргапсе рорићиге (1ершв 1ез 1ешрз 1ез р1из геси1ез јизди'а поз јоигз (Популарна псторија Француске од најстаријпх времена до наших дана), које је са многобројним илустрацијама изашло у пет књига у Паризу, и у погледу иоиуларне нсторпјске поуке може заиста служити као накит, за којп се праведно може завидети Фрапцуској књижевности. С многе је стране карактеристично, како сам иисац говори о својој овој иопуларној обради историје, коју је, тек после свршеног опширног дела, израђивао. ,Данас се иисац латио иера — говори он при ирвој књизи — да у много ужем простору изнесе дела старе и нове Француске оз, постања па до наших дана. 11 данас се писац обраћа опоме много већем броју грађана, који немају времена да дуго читају, али који пмају и жеље п дужности да се упознаду са суштаственим основима отачаствене псторнје. Иписац им даиас овде пружа ресултат тридесетпетогодишњега рада на овоме предмету, којему је цео век свој носветио. „С тога се овде, у ужем простору, износе само лица и дела, која су се по добру или ио злу јаче обележила, и која су извршила стварни утисак на судбпну Фраицтске. „Они читаоци, за које иисац данас пише, ради су, и имају право што су радп, да историк с њима изучи какве ноуке треба извести из револуције Француске; они су ради, да изучаиање старих времеиа Галије и Француске донесе, парочито за њих, светдост, којом се може објаснити скорашња прошлост и будућност .