Просветни гласник

3 44 нлроднл

„Ми смо синови Гала, народа који је у старо време имао највише симпатија за друге људе, а у исти мах најенергичније осећање о индивидуалности свакога човека и о његовој бесамртности. „Римљани су нам донели светлост оне старе цивилизације коју су они сами од Грка примили. «Хришћанство је ме! ( у нас донесено док је још било чисто, нре него што је оштећено духом превласти и гоњења. „Стари су Французи обиовили велика дела Гала. Они су били одани брапиоци Евроие; они су је одбранили од мусломанске најезде с југозапада; они су се, кроз средње векове, држали па првом месту у уметпосгима, у књижевности и у оружју. „А носле их је р!,ава влада оборила, и неслога их је поцепала. Њихова је народпа независност висила већ о копцу, кад се нађе једна сељанка девојка, једно божанско биће, каквога никакав други народ видео није, које Француској дође у иомоћ и сиасе је. „II снасена је Француска умела да новрати своју моћ, али изгубљене слободе нолитичке и изгубљене слободе савести не могаше новратитн. Гоњењазарад вере навукоше на Француску страховпте ратове за веру, у којима и народ у мало што не пропаде. „II онда Ханри IV* извуче Француску из пропасти онако исто, као шго је то нешто раније била учиаила Јованка Дарк, п тај велики човек отвори Француској једно сјајно време. Па ипак Француска оста без слободе савести, коју јој је мпслио дати Ханри IV, Француска паде нод деспотизам, најнре сјајан и уснешан, ио том иесрећан, и на послетку гадаи. „Поквареиост прогутаваше целу државу. Дух слободе се буди у народу. ФилосоФија устаје да опомене човека п грађанина на ирава њихова. Револуција се нодиже, и стара владавина се руши. „И ево већ осамдесет година, како се Франдуска мучи да нрекужи постање новога друштвеног реда. Час ио час залеће се она у напредак, и час но час се отискује натраг са онаком нстом сиагом; у један мах малаксава, а касније се онет посла нрихвата. „Који год Француз добро нознаје иро-

,ФШЛ У '[»РЛНЦУСКОЈ

шлост Фраицуске, никад неће без наде клонути пи у најмучнијим данима њеним". Из овога се већ видп, у каквом је иравцу смпшљена и нанисана ова ионуларна историја Француске. Још боље ће се то видети из распореда којим је материјад у пет гомова распоређен и обрађен. Свих су иет томова у главноме једиаке величине, пајмањи (иети) броји 570 а највећи (четврти) 005 страиа. Формат је као овај на коме се штампа „Просветни Гласник" у дужини, само је мало ужи. Овако је исто иодељен на два стуица, али су слова крупнија и врло разговетна. Ири таком иространству ево колико је ком времену места дато. У ирвом тому оиисује се старо време Француске, иостанак те монархије, и њени догађаји до 1595, скоро до краја XVI века. У другом тому онисују се управо догађаји XVII века од 1595 до 1672 године. Утрећемтому описују се догађаји XVIII века, од 1072 1792. Том четврти бави се управо догађајима од дваиаест годииа, од 1792 до 1804. То је Ш >еме прве републике у Француској, од како је оборено краљевство па до проглашења царства. Том нети оппсује догађаје од ночетка царсгва на до првог времена јулијске монархије, т. ј. до половине 1832 године. Ханри Мартен, дакле, у својој нопударној историји највише простора троши на време иоследњих 250 годпна. Томе времену он даје четпрп петине од простора, за то што су у том времену нретходни дога!,аји који су наше време створили и догађајима п.ш кретањима у њему новод дали. Најпосле — ово .је дело обилато окићено, или боље рекавши, поука је његова необично увећапа многобројним слпкама, на којима су нредстављени читаоцу многоврсни нредмети, о којима се у тексту говори. Ту су сноменици старе вере и обичаја; ту су места, градовн п вароши нз разних времена; ту су сцене и дога1,аји, нортрета и слике одела, оружја и архитектуре. Срнска књижевност има тако мало илустрованих дела, да се у њој једва н зна. шта су опа унраво. Ни на чем се, реклн бисмо, тако не впдп сиромаштво наше књижевностн, назадак наш у онштој култури II у вештииама, рђав утицај нејакости публике наше и малобројпости и сиромаштва нашега народа као у томе, што ми, гако рећи,