Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСБЕТИ И ШКОЛАМА

Лондонске школске прилике. — До 1870 године никоја се власт у Енглеској није бринула о основним школама у земљи, него је го све остављено било приватној, добровољној бризи и нези. Те годипе реши енглески парламенат, да о основним школама у напредак воде бригу општинске самоуправне корпорације. Те корпорације нису оно исто што и опшгински одбори или судови, него су засебне установе и зову се школске власти. Као што је иознато, у Лондопу нема једне, заједничке општинске управе, него је та огромпа варош подељена на 40 парохија и варошких унрава; али за школске иослове изабрали суједну једину школску власт која се састоји из 5 5 члаиова. Ова је власт слабо ограпичена у своме раду. Опа може да наређује како хоће, колико ће со школа и где подићи; она прописује наставни план; ннко јој не сме сметати ни нри разрезивању школског приреза. (У пооледн.е, време тај је прирез износио 3,6 5 од сто од приноса целокупног нспокретног имана). Школарипа износи, у средњу руку, по 12 —14 пара нодељно; осим тога и држава доирииоси од своје стране за издржавање школе. Целокупан издатак на лондонске школо износн по 7 5 дин. иа једног ђака. За последњих 15 година, ова школска власг зкатан је рад развила. Што се више умножавао број званнчпих школа, све је више спадао број приватних завода. У Лондону има 067.000 децс која морају да иду у школу. Од овог броја п данас још једна трећина походи само ириватпе школо. У школу пе иду ова дсца која бп, по закопу, морала пћн. већ само 80 од 100. Овоме је узрок п то што школска власт иаилази на миого сметн.о п посла докле могне казнити родитеље због неуредног пдеп.а дсчпјег у школу. Као што се даје лако замислити, противу енергичног рада школске власти многи су се днгли и узбунили. Имућним људима није право што им сс крње њина права п што морају да гиаћају ирнрез школски, а сиромасима је криво што се- силом натерују да децу своју шиљу у школу. Осим тога п свештеницпма није право што се у школи заједнички уче деца разних вероисповести. Највећа је тешкоћа, с којом се досада школска власт имала да бори, нгго не могу довољно да пађу спремних учптеља и учнтељица. До сада су се помагали учитељским заступницима, који су се п сами, учећи децу у школи, учили како ваља шта нредавати. Данас има у јавним школама лондонским 5511 сталнпх учитеља и 1 668 заступника. Сад тек мисле да заведу у Лондону учител>ске шноле, као што постоје у Немачкој, и да се ту младићи стручно спремају за учитељски позив, јер до сада су се само онако практички спремали за службу учитељску. И ако је у Енглеској скупо живеги, опет су плате учитељске, може се рећи. доста велике. Тако се плаћа у Лондону, у средњу

; руку, једном испитаном учитељу но 3500 дпн., учитељицама до 3000 днн.; а по унутрашњости учитељима по 3 000, а учитељицама по 1800 динара. Надзор над школама воде нарочити надзорници које школска власт поставља. У школи се учи, поред главних основних знања, још јес.таственица, нсторнја, земљопис, ручни рад, цртање и певање а и наука о чувању здравља находи се у наставном плану. Године 1 88 3 састављен је један одбор да проучи, је ли целисходно да се у основној шко.ш уче н (( технцчки» радови. Сви су се сложили у томе да не би било савесно да се у основној школи уче прави занатн, но да се тим више поклања пажња вежбању дечијег ока 11 дечије руке, јор од тога зависи сваки фннији телесни рад. С тога су решили да се заведу, пробе ради, ручни радови по Слојдовој системи, као што ностојн у шведским школама. — Још се занима школска власт у Лондону да за ђакс уведо јевтине ручковс по школама, које бн сама деца плаћала. Ово је већ трећи пут како се предлог о гоме износи, но још нијс стекао већину за се, којн иеће, по свој прилнци, још дуго изостати.

Школе у Источној Румелији. - по службеној статпстици за г, 1 88 3. било јс у овој земљи на 797.000 становника школа : а.) основних 1701, б.) средњих (мушких и зкенских) 35. Настџвника је било у прким 2171, у другим пак 176. Учсника је бнло у основним школама 80.763 (мушке деце 57.027. женСке 23.74 1), ау ередњим 4 350 (у мушкпм 3598. а у :кепскнм 752). Трошак учин>ен само на основнс школе износио је 1,213.109. а на средње '12 8.4 20 динара. .Једна основна школа долази на 482. а једна средња на 23.430 становннка ; трошка за школе осповне долази на 1 становнпка 1.4 8, а за средњс 0.52 динара.

Латинска азбука. — (,'авез немачких учитеља у Саксоиској, који бројм 4 8 00 чланова, изјасиио се за то, да се месго немачке (т. зване ((Готице®) уведе у школе само литинска азбука.

Фотографија као наставно средство. — У Француској се при обучавању глувонемих помажу ФотограФијом па овај иачин: Глувонеми огледа изговорити поједине гласове, па кад му пође за руком пзговорити који бнло глас, онда ФотограФују његово лице, па му за тим иокажу сдово, које бележи тај глас.

Руске девојке. — Па пстроградском своучилишту има око 600 девојака, које уче лекарство (медицину), ФилосоФију н друге велнке науке.