Просветни гласник, 15. 05. 1886., стр. 38

358

НАУЧНА ХРОНИКА

знања, науке, него су нредмет вернн. Материјализација духа, преведена на научни језик, значи објектирање субјективних слика, дакле халудинација. Нервни се надражај не може издвајати и преносити у ваздух нити куд у незнани простор ; с тога пи теорија, која се на том осннва, никако не може бити научна, и страст за спиритизмом, која је обузела сувремено друшсво, најбоље се може обележити као нспхички атавизам, васкрсло код нотомака оних далеких предака, који су веровади у привнђења, маштаније и свакога ђавола. Ум човеков скреће данас још на врло много места с правога пута, и то замрачава разумевање нрнродних појава. Истраживач истине треба данас, да каже : „нознај обмапе својег осећања, своје обмане свести и обмане суђења, па ћеш се приближити истини".

Нове комете. Сада се могу видети на небу две комете, од којих је једну пропашао Фабри, а другу Бернард. Оне су на 32. ступњу од екватора северу, а у овим звезданим јатима: Фабријева комета у јату Пегазовом, а Бернардова у јату Апдромедином, и у размаку ■ '-една од друге само за 25 стунања. И ако се ( аа оне виде само помоћу инструмената, њих* | се јасноћа сваким даном све ваше увећава, те се може мислити да ће бити нриступачне и оку ненаоружаном. ЈасноКа Фабријеве комете 17. Анрила била је 460 пута већа од њене сјајности на дап проналаска 1. Децембра 1885., а јасноћа Бернардове комете 14. Маја биће 359 пута веКа од њене сјајности 5. Децембра 1885. Обе се комете унућују јужној небесној нолусФери, и крајем Маја и у Јуну добро ће се вндети с јужних звездарница. — У 1885. години нронађене су и носматране ове комете: 1., нериодиа комета Енке, коју је нронашао Темпел 13. Децембра 1884.; кад се ова вратила, посматрана је највнше у Јануару и Фебруару 1885.; -

2.. Бернадова комета, коју је оп пронашао у Нашвиљу (држава Тенеси у здруженнм североамер. државама) 7. Јула 1885.; оног дана, кад је пронађена, она је нзгледала као маглуштина, минут у пречнику, слабо згуснута у среднш 'Ју и без репа; достигла је јасноћу звезда 11.-12. величине; — 3., иериодна комета Тетлова, коју су пронашлп 8. Августа прошле год. Перотен и Шарлова у Ници; она је тада изгледала као бела мрља, два минута у иречнику, без 1асно обележене средишне згуснутости. Били су на њој обележенн траговн некакве нродуљености као кометин меридијан; — 4., комета Бруксова, коју је он пронашао у Фелпсу (здружене државе) 31. Августа прошле год., представљаше у време свога открића маглуштину 11.—12. велнчине, 2 — 3 мннута у пречнику. Средиште је комете било јасније, и видеде- се две или три и више сјајних тачака. Она је била без рзпа, и због своје слабости с тешком се муком могла посматрахи; — 5., комета Фабријева, којује он открио 1. Децембра прошле године у Паризу, била је на дан открића 11. — 12. величине, округла с нречником, без репа, и у средишту слабије сгнуснуте светлоети; — 6., комета Бернардова, коју је он пропашао 3. Децембра прошле године, била је без репа, мала и веома слаба; — 7., комета Бруксова, коју је пронашао 27. Децембра нрошле године, била је такође веома слаба, али је згушњавање светлости било осетно около њенога средишта. — У години 1885. пронађено је 9 ма ■ лих иланета, тако да их је 1. Јануара 1886. било свега на број 253. Њима су дата ова имена: Вера, Асдорина, Еукрата, Ламеја, Илза, СоФија, Клементина; две планете иод бројевима 250. и 253. још нису крштене, те се воде за сада ио овим нумерама без имена. Ове су иланете пронашли : Погсон у Мадрасу, Борели у Марсељу, Л.утер у ДиселдорФу, Пализ у Бечу (4 планете) и Перотен у Ници.