Просветни гласник

358

НАУЧНА ХРОНИКА

знања, науке, него су нредмет вернн. Материјализација духа, преведена на научни језик, значи објектирање субјективних слика, дакле халудинација. Нервни се надражај не може издвајати и преносити у ваздух нити куд у незнани простор ; с тога пи теорија, која се на том осннва, никако не може бити научна, и страст за спиритизмом, која је обузела сувремено друшсво, најбоље се може обележити као нспхички атавизам, васкрсло код нотомака оних далеких предака, који су веровади у привнђења, маштаније и свакога ђавола. Ум човеков скреће данас још на врло много места с правога пута, и то замрачава разумевање нрнродних појава. Истраживач истине треба данас, да каже : „нознај обмапе својег осећања, своје обмане свести и обмане суђења, па ћеш се приближити истини".

Нове комете. Сада се могу видети на небу две комете, од којих је једну пропашао Фабри, а другу Бернард. Оне су на 32. ступњу од екватора северу, а у овим звезданим јатима: Фабријева комета у јату Пегазовом, а Бернардова у јату Апдромедином, и у размаку ■ '-една од друге само за 25 стунања. И ако се ( аа оне виде само помоћу инструмената, њих* | се јасноћа сваким даном све ваше увећава, те се може мислити да ће бити нриступачне и оку ненаоружаном. ЈасноКа Фабријеве комете 17. Анрила била је 460 пута већа од њене сјајности на дап проналаска 1. Децембра 1885., а јасноћа Бернардове комете 14. Маја биће 359 пута веКа од њене сјајности 5. Децембра 1885. Обе се комете унућују јужној небесној нолусФери, и крајем Маја и у Јуну добро ће се вндети с јужних звездарница. — У 1885. години нронађене су и носматране ове комете: 1., нериодиа комета Енке, коју је нронашао Темпел 13. Децембра 1884.; кад се ова вратила, посматрана је највнше у Јануару и Фебруару 1885.; -

2.. Бернадова комета, коју је оп пронашао у Нашвиљу (држава Тенеси у здруженнм североамер. државама) 7. Јула 1885.; оног дана, кад је пронађена, она је нзгледала као маглуштина, минут у пречнику, слабо згуснута у среднш 'Ју и без репа; достигла је јасноћу звезда 11.-12. величине; — 3., иериодна комета Тетлова, коју су пронашлп 8. Августа прошле год. Перотен и Шарлова у Ници; она је тада изгледала као бела мрља, два минута у иречнику, без 1асно обележене средишне згуснутости. Били су на њој обележенн траговн некакве нродуљености као кометин меридијан; — 4., комета Бруксова, коју је он пронашао у Фелпсу (здружене државе) 31. Августа прошле год., представљаше у време свога открића маглуштину 11.—12. велнчине, 2 — 3 мннута у пречнику. Средиште је комете било јасније, и видеде- се две или три и више сјајних тачака. Она је била без рзпа, и због своје слабости с тешком се муком могла посматрахи; — 5., комета Фабријева, којује он открио 1. Децембра прошле године у Паризу, била је на дан открића 11. — 12. величине, округла с нречником, без репа, и у средишту слабије сгнуснуте светлоети; — 6., комета Бернардова, коју је он пропашао 3. Децембра прошле године, била је без репа, мала и веома слаба; — 7., комета Бруксова, коју је пронашао 27. Децембра нрошле године, била је такође веома слаба, али је згушњавање светлости било осетно около њенога средишта. — У години 1885. пронађено је 9 ма ■ лих иланета, тако да их је 1. Јануара 1886. било свега на број 253. Њима су дата ова имена: Вера, Асдорина, Еукрата, Ламеја, Илза, СоФија, Клементина; две планете иод бројевима 250. и 253. још нису крштене, те се воде за сада ио овим нумерама без имена. Ове су иланете пронашли : Погсон у Мадрасу, Борели у Марсељу, Л.утер у ДиселдорФу, Пализ у Бечу (4 планете) и Перотен у Ници.