Просветни гласник

Н А У Ч Н А X Р О II II К Л

357

толошка измена човекове свести, има више, како физиодошких и спољвих, тако и самих психолошких, уиутарњих погодаба. На прво место долази неправилан крвоток : сваку радњу нашега мозга прати притицај крви и тиме увећавање запремине самога мозга ; ако је дакле оптицање крви по телу било са свим правилно, оно ће се пореметити, ако се и сувише крви упућује мозгу. С тога језамозак преко потребна како наизменична радња појединих органа, тако и неизоставпо мировање у време сна. У спавању се мозак унраво и једино може одморити ; тада у њему пема онолико крви, као кад се човек пробуди, те она из нова почпе у већој мери њему притицати. Ако је вапор велики, ако сувише крви оде у мозак, тада настаје „апоплексија" или удар, од чега попуцају крвни судови; исто то долази и у противном случају, кад у мозгу остане врло мало крви, кад настаие оштра анемија, губитак крви у мозгу. Сан регулује — поиравља — крвоток, а несаница чини да мозак неирестаио буде ирепун крви, иза чега настаје неправилна радња мождана. Огледи гђе Манасејине на штенцима показали су да они могу издржати глад цео месец, а ни три дана пе могу живети без сна. И тако дакле, неправилан крвоток, притицај крви, анемија, несаница —све то раздешава мислилачке подобности човекове. — Прекомерна и једнолика занимања изазивљу појаве превеликог умора, које такође доводе човека до суманутостн. Али људи као да немају већ довољно ових иогодаба за раздешавање психичке им радње, па у свима готово земљама узимају у се још разне вештачке отрове, да још већи неред начине у свом мозгу. Ови „отровн интелекта" најпре надражују и покрећу психичке Функције мозгове, а за тим, по закону нриродином, после надражаја долази највећи умор, искварена правилпост Функција, изнуреност, суманутост. Цео низ разних отрова : хашиш, опијум, морфијум, спирт (алкохол), дуван итд. — служе на то, да помраче човекову свест. — Пут, којим човек истражује истину, отежава још велика множина ногрешака, које чине његови осећајни органи и његова свест, па најпосле и у самом психичком механизму имамо извор заблуда, јер човек често греши и због неправилних начина мпшљења. Постпцан законом узроч-

ности, да свему тражи узрок. човек запада у многобројне суиротности. Он заборавља да нам је неириступна суштина супстанције, јер ми не дознајемо саму суштину, него само опе измене, које она врши у нашем мозгу. Кад је то тако, онда оруђима нашега познавања, т. ј., уму не остаје иишта друго, него само да хвага узрочну свезу иојава, чија суштина остаје предмет не науке, него вере. Исто нам је тако неприступна и намера, с којом све у свету бива ; за нас и питање о намери, циљу треба да буде избачено нз свере нашега знања, и да остане питање верино. Још Емтедокло је казао да оно, што одговара циљу, стоји у природи зато, штоје његова особина, да преживљује оно, што не одговара циљу. Ову је основну поставку доказао Дарвин. 0вим се ми само н можемо задовољити, а свака тежња, да се прозре цнљ материјиних појава, исто онако као и да се ирозре њена суштина, води само помрачавању, увећању сутона у области знања. — Л.огичких метода мишљења има четири : ноређење, разлика или изузимање, увођење (индукција) и метод остатака. Додајмо томе још подобност нашега ума за аналогију, уопштавање, па ћемо имати довољно Факата за утврђивање прцродиних закона, т. ј.. да можемо хватати узрочну свезу нојавима, који се нред нама дешавају. Наука и иде тим нутем. Ми видимо од материје само средину, ни ночетак ни крај њен и њених појава не можемо постићи, јер то иде у суштину материје, то је предмет верин. Све остало, што се не подвргава испитивању на показана 4 начнна остаје изван области праве науке. Човеков ум, ако иапушта ове оштре и тачне логичне начипе мншљења, нада узаблуде. Случајна слагања, подударања појава у тражењу узрока довели су до погрешнога „ров!; ћос, ег§о ргор!;ег ћос" (после тога, дакле због тога). — У наше дане и у Западној Јевропи и у Русији много се говори о т. зв. хипнотизму, магнетизму и спнритизму.И док наука може објасаити прво и друго, дотле питање о трећем, т. ј. о материјализацији духа баш никако се не може нодесити с подацима физиолошким . Покажите такво удружење појава, уз које могу радити духови! Ннко то ие може ; — пема тога удружења, дакле нема ни одређених погодаба за ове појаве, па зато оии и не могу бити нредмет