Просветни гласник

356

И А У Ч Н А X Р О II II К А

вљаково, јер дивљаци немају у себи ничега сличиога, на што би се оваке проноведа наслонити и одржати могле. Ко хоће дакле са уснехом да уклања једну ио једну празноверицу у пароду, ваља да је ирактичан и вешт нсихолог и добар познавалац живота народног. А у нашем народу има баш довољно земљишта за овај посао. Наш народ, као и многи други, живи у празноверицама, чува их и нредаје их с колена иа колено врло брижљиво. Колика је штета од цразноверица, то је страпшо ипомислити. Она је огромиа и не да се дако ни прорачунати. „Ваља се". „Неваља се". „Ради се". „Не ради се". ,Помаже». »Не помаже"; то су норме по којима наш народ живи и, које свакога дана можете чути по некодико нута у свакој кући сељаковој. Нека се узму у рачун само празноверице у нашем народу, које владају у ногдеду здравља и бодести, дечења, живљења, рада и нерада (иразновања), па ће свакоме, који народ позпаје, бити јасно, кодики се дорез илаћа празеоверицама и колики се животни иптереси народне среће и бдагостања штете. Црногорци н. пр. верују, кад полазе у битку, ако искочи зец, између њих и непријатеља, па окреие и побегне па непријатељску страну, да ће тога дана битку добити и непријатеља победити. Ако се кроз Црногорце пробије, тешко њима тога дана! Кодики ироценат мушке куражи и самоноуздања изгуби војска, због овог јединог слепог сдучаја, који никакве везе нема ни са Црногорцима ни са Арбанасима ни са Турцима ? Сиромах Зека! он и не зна ла је он узрок, што су тодике битке изгубљене и што су тодике оиет доше добијене ! А код нас ? Кад

НАУЧНА Иогрешке човекове свести. Добро је позната изрека да је „у здравом теду здрава и душа", ади је и тој здравој души нди „здравом разуму" ио некад потребно да дође у помоћ народна мудрост : „није здато све што сија", те да их сачува од погрешке у раду или у пресудн њиховој. Колико иогрешака учини човек што веде, „несвесно", не зна-

нолазиш на нут, мораш се иитати, који је дан сутра, јер се не ваља сваког дана кретати на пут. Наше путовање не управља се по потреби посла, који ваља да извршимо, него но сретннм и несретним данима ! У једне дане можемо куиити сено и радити лакше посдове, али се за теже прихватити не смемо. Нека нам овејано жито на гувну покисне, волове тога дана укошкати не смемо. Ако добнјемо нротисди, или имамо какав застарео назеб, ми не тражимо прави узрок и праву помоћ нашем недугу онде где треба, него се натоваримо на кола па идемо у очи „младе Петке" каквом црквишту или манастиришту, те ту лежемо на дадне пдоче старих гробова, на којпма се само још гује сунчају. Ако се напрасно разболимо, одмах је узрок бодести пронађен. Нагазили смо, или нас је ко год устредио. Нотецп врачари и предај јој се на милост ц немцдост. Ако нам дете закуња, други узрок томе не може бити, пего мора Да му је то „од очију«. Да не наводимо внше иримера, њих зна сваки онај, који је нз народа изишао. Учитељима и васпитачима народним, ово је довољна напомена, шта им ваља и како радити. Сваки, коме је у део пало, да народ учи и просвећује, ваља да зна : да без образовапа не може бити ни код једнога народа истинске слободе и благостања. „Будите богати, на ће.те бити сдободии" рекао је пок. Кнез Мијаидо једном приликом некој деиутацији из народа, а ми би могди рећи : „Будите образовани, па ћете бити ц богати и сдободни- . /4.

ХРОНИКА јући да је погрешио ? Од куда је то ? Који су узроци да човек нонекад живи у тако званој „самообмани,'' а јошчешће да додази до ногрешних извода и пресуда у мишљењу свом? — Цедокупна мислилачка радња човекова у мозгу, „у себи," зове се једним именом „свест". Да ова радња пође који пут неправидно, или, говорећи научнијим речима, да настане но-