Просветни гласник

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

355

узрок иди какве му драго последице из своје маште. Слабомоћност човекова иред страхотом природних иојава и елемената, узрок је највећим празноверицама. Човек, остављен сам себи без помоћи и заштите у страховитој борби за одстанак, прибегавао је ма чему, само да се одржи и сцасе, онако, као што се удављеник и за сламку хвата! Тако је постало веровање, да су комете весници какве народне и опште несреће, јер се о природи њиховој ништа позитивно није могло докучити. Тако је постало веровање у ђаволе, виле, вештице, караконџуле, што се није знао узрок мпогој несрећи људској, на се тражио по што по то ма у чему и ма где на другом месту. Тако је постало веровање, да амајлија штити главу мушку, што се није могло нронаћи ништа друго, што би као поуздана заштита живота могло да послужи. Иразноверице утичу врло штетно на моралност и на срећу људску у животу. Оне ремете мнр душевни и радост, коју човек ваља у природи да налази. Празноверице спречавају да човек слободно истражује и примењује права средства за заштиту од толиких зала и несрећа! На послетку празноверице чине и то, да човек отупи и остане без икаквог саучешћа и љубавп према своме ближњему. Потискаватп штетне празноверице и борити се успешно противу њих, бива најлакше познавањем и објашњавањем снага, природних и суштиде нриродних појава. Што више знања из прнроде, то мање иразноверица. Развијање и неговање праве религиозности такође је једно моћно средство противу заблуда ове врсте. На многим местима на жалост, религија иотпирује и одржава народ у нразноверицама и храни се истима. Нримера за ово има и у прошлости и у садашњости а биће их још дуго и у будућности. Права религија увек је измирена са напретком знања из природних наука, јер су њезине основе највише моралне идеје, које су вечите и нису везане и зависне од пролазних појава у животу. Права је религија она, која за све што се не може да схвати, за све пгго се не може да отклони, за све што нас не може да мимоиђе, оставља бригу и старање ономе највишем суштасгву, од чије љубави и милости цео поштеп свет само добро очекује.

Ко пајвише може да потискује сујеверје и заблуде у једноме народу ? Све просветне и културне установе, сви образованији људи, а најјаче школа и њезини радници. Ако је учитељ с&м зналац и ако је еманципован од свих заблуд&и предрасуд&; ако је љубав и иоверење своје околине ц својих ђака задобио, да му сви веРУЈУ и Д а га за највећи ауторитет сматрају, онда он може иреко ученика својих врло корисно утицати на околину. „То је иразноверица, то ме може тако да буде, наш нам је госиодин то друкчије казивао". Овако одговарају обично ђаци свакоме, који годпокуша, да им нешто на други начин представи и објасни, по што им је то њихов учптељ протумачио. Паметан учитељ, свештеник и сваки образован човек, који у народу живи и на њега утпче, ваља да сазна и испнта све празноверице и заблуде у своме крају, па да систематично и с планом отпочне да их треби. У овоме послу ваља бити врло смотрен, јер можемо врло лако награисати и насести. Оно, у што народ хиљадама година верује, не пскорењује се никад једним ударом тако лако. Млади учитељи често нута у овоме нослу дочекују новику и павуку на се мржњу. Ово бива с тога, што почињу одма са простим светом препирку са голим речма без видљивих и стварних примера, о најстаријим и најкрупнијим празноверицама. Њима се деси оно, што и многим мисионарима, који отиду међу незнабожачка и дивља племена АФрике да им проноведају хришћанство, па после мучнога рада након пет — шест година доживе, да их они исти дивљаци поједу, којима су они нроповедали хришћанство. Са свим природна ствар. Место да почну одоздо од живота, мисионари ночињу одозго од ндеја, о којима дивљаци ни сенке од представе немају. Место да почну од реалнога света, од живота којим дивљаци живе; месго да их одвикну, да један другоме не оти_ мају и не краду, да један другога не убијају н не једу ; место да их одвикну од ружних обичаја и навика, а да им место свега тога изнесу и нокажу нешто паметније и боље, опи почињу с пебаиа у ребра, почпњу с небом, рајем, паклом, претњом страшнога суда итд. Све ово пе пријања за душу и срце ди-